За 8.000 долара убризгавају старцима СВЕЖУ КРВ тинејџера

За Џесија Кармазина крв је лек. Његова стартап компанија “Амброзија”, са седиштем у Монтереју (Калифорнија), покреће прву америчку клиничку студију како би установила шта се дешава када вене старијих људи испунимо крвљу младих.

Неспорно је да крв спасава живот. Обична трансфузија крви, која подразумева убризгавање плазме здраве особе у вену пацијента, који је, рецимо, оперисан или доживео саобраћајну несрећу, једна је од најбезбеднијих процедура за спасавање живота које постоје.

Кармазин, који је завршио последипломске студије, али нема лекарску лиценцу, жели да подигне идеју о крви као леку на другачији ниво и да је користи у борби против старења.
Он каже да је као студент медицине на Станфорду и током праксе у америчком Националном институту за борбу против старења више десетина пута присуствовао овој безбедној процедури.

- Неки пацијенти су примили младу крв, а неки старију. Урадио сам статистичку анализу, а резултати су били задивљујући - каже он.

У интервјуу магазину "Сајенс" неуролог Универзитета Станфорд Тони Вајс Кореј изјавио је недавно да “не постоје клинички докази да би такво лечење било корисно” и да је реч о “злоупотреби поверења људи”.

За "свежу крв" 8.000 долара

Да би учествовали у клиничкој студији, кандидати морају да плате, и то не мало. Процедура која подразумева трансфузију 1,5 литара плазме донатора старог између 16 и 25 година током два дана кошта 8.000 долара.

Кармазин се нада да ће се у студију, коју ће водити Дејвид Рајт, власник приватног центра за интравенозну терапију у Монтереју, укључити 600 људи. Пре и после инфузије, крв учесника ће бити тестирана на “биомаркере”, биолошке супстанце и процесе за које се верује да пружају слику о здравственом стању, односно болестима.

До сада је процедура примењена на 30 људи. Кармазин тврди да многи од њих већ сада примећују побољшања, на пример, када су у питању концентрација, изглед и мишићни тонус.

Да ли крв лековита

Кармазинова главна мотивација су експерименти с мишевима, у којима је примењена 150 година стара хируршка техника “парабиоза” (од грчких речи “пара”-“поред” и “био”-”живот”), која подразумева спајање вена две живе животиње.

Ирина Конбој, професор биоинжењеринга на Универзитету Калифорније у Берклију, која је 2005. спровела једну од првих таквих студија с мишевима, установила је да размена има позитивно дејство на здравље старијег миша који је примио крв млађег. Чињеница је, међутим, да старији глодар није само добио крв млађег, већ је имао одређене користи и од унутрашњих органа и кардиоваскуларног система млађег миша. Другим речима, научници нису могли да кажу да ли је сама крв допринела побољшању, или је за то била заслужна чињеница да су животиње повезане.

Зато су Конбојева и њен тим прошле године обавили још једну студију како би утврдили шта ће се догодити ако само промене крв глодара, не повезујући њихова тела. Том приликом су установили ограничена побољшања мишићног ткива старијег миша, али и даље нису могли да кажу да ли су та скромна побољшања последица младе крви, или чињенице да је крв разређена.

Можда су далеко кориснија сазнања о утицају старе крви на младе мишеве: готово сви органски системи младих мишева су ослабили, а најдраматичнији ефекти су били видљиви у развоју можданих ћелија.

Извор: „Блиц“