Закерберг и Фејсбук руководиоци су одлучили да оснују организацију стручњака и новинара, који ће одлучивати уместо читаоца која је вест права, а која лажна. И тиме се дотиче одређени број веома проблематичних тема, за које је, заправо, одговорно америчко новинарство у последњих век и по. Али оно што сада знамо је да ће Закерберг и компанија, ми ћемо их звати "Фејсбук", окупити различите стручне новинаре, који су вешти у новинарству и са везама  контактима у часопису Тајм, ТВ мрежама CNN, NBC и тако даље; неки стручњаци су директно из Њујорк тајмса, Вашингтон Поста и других либералних издања.

Зато ће ово бити академска и професионална организација која ће утврдити критеријуме, али е неће тиме бавити после - ови људи имају своје свакодневне послове. Дакле, они ће успоставити критеријуме које ће Фејсбук заправо користити као стандард за роботску алгоритамску методу по којој ће се, заправо, агресивно цензурисати садржаји које корисници објављују.

Ово, наравно, покреће многа питања не само о новинарству или о Фејсбуку, него и о односу између приватног и јавног, између приватне и јавне својине.

Први њихов аргумент у одбрану права да покрену такву политику је, наравно, да је Фејсбук приватна организација и зато се новинарство и његова повезаност са Првим амандманом о слободи штампе и слободи говора не може примењивати на домен приватног.

Ово је веома занимљива ситуација, јер нова област права говори о Интернету. И, наравно, знамо да је Интернет развила влада, да је то била јавна инвестиција и да су за развој плаћали порески обвезници. И исто тако, наставља се изградња инфраструктуре која укључује државне субвенције - корпорације лобирају код владе за субвенције.

Наравно, знамо да је све то мало другачије са телевизијом и радијом којима управља Федерална комисија за комуникације (The Federal Communications Commission, FCC), владина институција, а фреквенције су, заправо, у власништву јавности, чак и ако се то зна пуким гледањем телевизије. Ово се разликује од начина на који Фејсбук постоји у закону, али заиста долази и до неких, заиста, занимљивих историјских и моралних категорија.

Сматрам да ће се, у ствари, догодити да право новинарство буде цензурисано. И ово стварно иде уназад у историју новинарства, о којој је било бројних случајева Врховног суда. Имали смо касних шездесетих случај Red Lion Broadcasting Co против Федералне комисије за комуникације, а четрдесетих смо имали Associated Press против Сједињених држава – исход тих случајева је довео до овога што имамо данас. Сједињене државе су наметнуле остатку света елементе тог система и то је било критично и у вези је са америчком медијском хегемонијом и империјализмом.

Сада имају посебан циљ, а то је да цензуришу информације за које они мисле да су против њихових атланстистичких циљева. Они би желели да искључе читав један сет информација чија популарност расте. Њихов пораст је значајан и одражава ставове људи, што из емотивних радова, што због тога што је садржај истинит.

Према истраживвањима, људи генерално не верују мејнстрим медијима.

И сада имамо те такозване мејнстрим медије којима су, у ствари, алтернативни медији преузели читаоце. Ипак, мејнстрим медији и даље имају гледалаце, али не и већину. Они већ губе последњих 4-5 година, тако да сада покушавају да узврате ударац.

Пре неколико година, када је била државни секретар, Хилари Клинтон је саопштила да Сједињене државе губе пропагандни рат. Барак Обама је представио нову организацију за координацију информативних активности организација које пружају информације властима и медијима.

А ово је повезано са потребом атлантиста да сузбију информације. Те је тако предлог Фејсбука, на дужи рок опасан за јавност и могућност долажења до алтернативних мишљења.

*Текст је транскрипт интервјуа

Извор: „Катехон“