Ж. Которанин: Секуловић је требао доћи на саслушање
четвртак, 09 април 2009

Избегавање црквеног суда је признање кривице

           Двојица Требињца изопштена из СПЦ могу да се жале Великом црквеном суду

Јавно деловање Николе Секуловића и Блажа Стевовића из Требиња, двојице опозиционара и активиста невладиних организација, њихове изјаве медијима против епископа захумско-херцеговачког Григорија, попут оне да је владика „дио криминогене власти” имало је свој епилог на Црквеном суду Епархије захумско-херцеговачке. По одлуци тог суда, којем као надлежни епископ председава управо владика Григорије, обојица су привремено изопштена из цркве, Секуловић на годину дана, Стевовић на два месеца. За то време забрањено им је да улазе у цркве, присуствују литургији, богослужењу, хришћанском крштењу, венчању, сахрани, одлучују се од свих Светих тајни. Двојица изопштених верника најавила су жалбе на овакву одлуку, истичући да им је судио исти владика чија су „нечасна дјела” „разоткривали”.

– На одлуке Епархијског суда верници се могу жалити Великом црквеном суду, који је друга и последња инстанца. Овај суд може тражити да саслуша неког из поступка, али, у принципу, одлучује на основу писмених изјава – каже протојереј-ставрофор Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу и професор хришћанске социологије и канонског права на београдском Православном богословском факултету.

Иначе, Велики црквени суд у Београду чине три архијереја чланова Светог архијерејског синода које делегира Синод, два почасна члана, свештена лица мирског реда и два њихова заменика које бира Синод на четири године, и један референт свештено лице. Преступи верника против вере и учења Цркве и против хришћанског морала, по Уставу СПЦ и Кривичним правилима СПЦ, подложни су различитим црквеним казнама, које могу бити привремено лишење појединих права и почасти у Цркви, искључење из црквене заједнице на извесно време и коначно искључење. Ректор крагујевачке Богословије наглашава да се казне могу само условно тако назвати и да је њихов циљ покајање онога који је учинио неки преступ.

– Изрицање различитих педагошких мера је свакодневна пракса Цркве. Те мере су у надлежности епископа и, по његовом благослову и дозволи духовника који исповеда. За теже преступе надлежан је Црквени суд епархије којим председава епископ – каже протојереј-ставрофор Зоран Крстић.

Он објашњава да у случају клевете, на пример, епископи могу реаговати као и сви грађани ове земље покрећући поступак пред надлежним грађанским судом, „уколико то има везе само са њиховом личношћу”.

– Међутим, клевете на рачун епископа је црква кроз историју обично доживљавала и као атак на локалну цркву, што срећемо у низу канона, тако да надлежни црквени суд може да тражи да се поднесу докази о тврдњама и уколико утврди да се ради о клевети може клеветника да казни – каже отац Зоран Крстић.

Црквени суд Епархије захумско-херцеговачке није иступио из своје надлежности када је осудио двојицу Требињаца, каже правник Жељко Которанин, познавалац црквеног права, наглашавајући да је изопштавања верника можда било и раније, али му нису познати, као и да једини случај којег он може да се сети потиче из времена између два светска рата.

– По правилима, дакле, не по пракси, суђење пред епархијским судом је затворено за јавност, слично као када судија државног суда искључи јавност из процеса. Што се тиче могућности да верника пред црквеним судом заступа адвокат, у правилима не постоји одредба која каже нити да они могу нити да не могу узети учешћа у суђењу – рекао је Которанин.

Они који желе да их заступа адвокат требало би да поднесу такав предлог црквеном суду, који треба да одлучи да ли ће то одобрити или не, објашњава наш саговорник.

Чињенице да адвокат није могао бити присутан и да је суђење било затворено за јавност Никола Секуловић навео је као разлог зашто није хтео да се појави пред црквеним судом. Иако је био одсутан, и њему је, као и Блажу Стевовићу, изречена казна привременог изопштавања из цркве.

– Правило је да нико не може бити осуђен без саслушања, али ако неко избегава да прими оптужницу, неће да на њу одговори, или одговори на њу, али неће да се појави на саслушању пред судом, сматра се да тиме аутоматски признаје наводе оптужнице. Због тога мислим да је Секуловић ипак погрешио што се није појавио на саслушању – каже Которанин.

Јелена Беоковић

[објављено: 10/04/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Izbegavanje-crkvenog-suda-je-priznanje-krivice.sr.html

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 09 април 2009 )