Миро Рајлић: Зашто нема новца?
петак, 10 фебруар 2017
         У чланку господина Владана Динића "Две истине митрополита Порфирија" прочитах пасус у којем митрополит између осталог говори о недостатку средстава за нормално функционисање Цркве који  гласи:

"У епархији не постоји могућност да Црква има прилоге од народа и да те прилоге дистрибуира тамо где је потребно..." Због истине и због објективног обавјештавања српско-православне јавности морам написати да се слажем са митрополитом да је тешко Србима у Хрватској и више него тешко. Што се тиче прилога и новца у Епархији то је друга прича али ја ћу се ограничити само на оно што се дешавало у Црквеној општини Љубљана, оно што одјекује ходницима Окружног суда у Љубљани где тече један од поступака због малверзација и проневјере новца наше Цркве.

Још за вријеме управљања епархијом сад већ покојног митрополита Јована стање у Црквеној општини Љубљана је било лоше,ЦО је била пред банкротом, зато митрополит Јован у Љубљану за старјешину Цркве поставља свештеника Жељку Лубарду који је био задужен да санира стање у ЦО и да ствари доведе у ред.Свештеник Лубарда открива бројне нечасне разлоге за такво стање у једној од финансијски најјачих  ЦО  на просторима бивше државе и након тога добија благослов и писмену пуномоћ да у име ЦО Љубљана тужи особе (дотадашњег свештеника) уплетене за проневјере и крађе црквеног новца. Истовремено благословом митрополита Јована формира се нови Црквени одбор од неколицине провјерених и непоткупљивих вјерника да би  новом старјешини Храма олакшали силни и одговорни посао на успостави реда у ЦО. Нови Одбор се прихваћа посла и одлучује да дође до увида у годишње пословање па зато задужује једног од одборника Маринка Лекића и свештеника Славишу Спасојевића да дневно броје новац,да га евидентирају и предају на банку. Тако се је дошло до фрапантних података које наводим.У годинама пре доласка г.Лубарде за старјешину Цркве,2007 до 2011 прилози од продаје свећа и другог материјала су износили на годишњем нивоу цца.65.000 е, доласком за старјешину Храма г.Лубарде је тај износ на годишњем нивоу 220.000 е,прилози са таса и иконе су прије били цца.30.000 е а послије 65 000 е. Све је ишло у прилог томе да ће се стати на крај малверзацијама и лоповлуку али наш народ не каже узталуд да "ђаво не оре и не копа". Притиснут некима из Београда и јаком лобију из Словеније митрополит Јован повлачи своју одлуку,забрањује даље откривање криминалних радњи, чак неко организује конференцију за новинаре на којој се неко у име Цркве одриче свега покраденога.

У међувремену покојног митрополита Јована наслеђује митрополит Порфирије који започиње прогон свештеника Лубарде са четворо малољетне дјечице,најпре га смијењује са старјешинства Храма у Љубљани,премјешта у Ново Место а касније и тамо му уручује незаконит отказ на мјесто свештеника.Игнорира и 350 потписа вјерника који су стали у одбрану свештеника. И та незаконита одлука митрополита Порфирија је на једном другом суду у Љубљани. По незваничним информацијама прилози за Божић и Божићне празнике 2017 године су цца 10.000 е за вријеме старјешинства г.Лубарде г.2013 су били 44.234 еура и   17 центи.То само значи да новца има и да ће га бити али то не оправдава чињеницу да у Словенији није изграђена нити једна наша Црква после 2.свјетског рата него да су се одвијале чудне игре око порушених наших Цркава у Цељу и Марибору и да је најстарија Црква у селу Бојанци прешла у власт државе Словеније,захваљујући пре свега нашој небризи.И да не малтретирам нашу српскоправославну јавност многим другим нечасним нашим свакојаким радњама у име чланова давно постављеног Црквеног одбора замољавам митрополита Порфирија да нам одговори на наше писмо упућено њему пре скоро 2 године и да нас ослободи обавеза у ЦО јер нам досад није упутио било какав одговор. Нама је искрено жао што су неодговорни појединци међу које спада, нажалост и митрополит,довели у ситуацију да се криминалу у нашој Цркви у Љубљани суди на Окружном државном суду и на другим судовима у Словенији,све то неко покушава још увијек заташкати и сакрити,нажалост ствари су ескалирале и државни органи неће имати милости према било коме.

Миро Рајлић, Ново Место

Последњи пут ажурирано ( петак, 10 фебруар 2017 )