Откривене су алатке за хаковање озлоглашене америчке обавештајне службе
Викиликс је 7. марта, почео са објављивањем још једног низ докумената службе ЦИА под називом "Vault 7". Објављено је укупно око 9.000 долумената, што је највећи број процурелих поверљивих докумената у читавој историји америчке обавештајне службе. Сви они су повезани са кибер оружјем – шпијунским програмима и вирусима, тројанцима и "zero-day exploit" програми, које су развијали хакери америчке владе.
Проблем није само у томе што ове методе представљају опасност по већину држава у свету и по права и слободе својих грађана, него је и у томе јер је многе од њих америчка влада. То је довело и до ризика од глобалне пролиферације опасног софтвера код међународних хакерских група, јер су неке повезане са криминалним организацијама (није никаква тајна да Даеш активно користи напредне хакерске апликације и програме).
Истражени подаци и документи покривају период од 2103 до 2106. године.
Оперативци ЦИА не раде само на територији Сједињених држава. Поред главног штаба у Ленглију у Вирџинији, ЦИА такође користи амерички конзулат у Франкфурту као скривени базу својих хакера, који покривају Европу, Блиски Исток и Африку.
Хакери службе ЦИА у Немачкој добијају ("црне") дипломатске пасоше са печатом Стејт департмента. Прича свих оперативаца је практично иста: они су "техничка подршка" у саветовањуконзулатз Сједињених држава. А бивајући у Франкфурту, хакери ЦИА се могу слободно кретати кроз 25 европских земаља, без граничне контроле, јер су земље део отворене граничне Шенген зоне.
Највероватније је да су агенти ЦИА спроводили и спроводе сличне активности у азијским и латиноамеричким земљама.
Ови процурели документи нас приморавају да поново размотримо стратешке приступе простору Интернета и да развијемо одговарајуће мере за заштиту сувереног информатичког (и технолошког) простора. Интернет за све и свашта (The Internet of things), за који се предвиђа да ће у блиској будућности постати успешан (важно је напоменути да су овај тренд углавном промовисали представници либералних про-западних светоназора), може да буде само згодна замка за глобални надзор милиона потрошача широм света преко њихових "паметних" справа.