Вељко Ђурић Мишина: Крај полемике с проф. др Србољубом Живановићем
недеља, 14 мај 2017

 Ред је да и ја пређем у медицинске науке кад је реч о проф. др академику Србољубу Живановићу

У мом тексту „Докле ће стари господин Живановић да подваљује у теми о којој ништа не зна“ нагласио сам да ми је било „тешко контролисати тастатуру односно писати коментар а остати у границама пристојности без обзира на његове речи као што су, на пример ’грозна увреда‘, ’неуспела и срамна изложба‘ и тако даље“ и додао да, без обзира на то што поштујем његове дубоке године, морао сам да употребим реч фолирант и закључио да „би реч лажов била далеко исправнија“.

На кратко нервозно писаније проф. др академика Србољуба Живановића „Одговор на ’одговор‘ Вељка Ђурића Мишине“ морам да се „пребацим“ у његову струку. Наиме, стари господин Живановић је завршио Медицински факултет и током студија полагао испит Психијатрија. Мени као доктору историјских наука је тешко да устврдим дијагнозу болесног човека, чије ће тврдње из домена историјске науке нанети велику штету. Да бих доказао да је стари господин одвећ болестан наводим следеће:

Prof. dr Srboljub Živanović, Predsednik Medjunarodne Komisije za istinu o Jasenovcu обратио се 12/11/2012 Музеју жртава геноцида и Министарству културе и информисања Републике Србије „sa molbom da nam u vidu zvanicnog pisma date odgovore na pitanja koja nasa komisija postavlja u prilogu ovog dopisa“.

Пошиљалац писма саставио је 12 питања. Њихово набрајање захтевало би додатни простор па сам се одлучио само на следеће:

„3. Da li su vam poznata imena, verska i nacionalna pripadnost i politicko opredeljenje nerodjene dece izvadjene iz utroba gravidnih majki i koliko je broj takvih slucajeva?“

Надам се да сам овим цитатом доказао да сам у праву када сам нешто раније устврдио да се ради о болесном човеку. А са болесником се не прича превише пре давања терапије. А терапија за старог господина Живановића је врло проста: Доста, бре, више о ономе што не знате!

 

ПС: Када сам откуцао задња слова, сетих се да старог господина Живановића не упитах да ли му је у састављању питања помагао академик проф. др Василије Ђ. Крестић, такође добар познавалац методологије истраживања ратних жртава. Није ни битно!