БОРБА ЗА ВЕРУ - Велика Субота

Ево нас у Јерусалиму, највећем духовном разбојишту у историји рода људског. То је Косово поље човечанства. Многе битке ту су бијене између војски царства небескога и војски царства земаљскога. Војске царства небескога увек су изгледале слабије, и увек поражене пред победу. Вођ војски царства небескога, Спаситељ наш Исус Христос, водио је главну битку на овоме месту, и однео главну победу. Све борбе после Њега, које воде Његове светлоносне војске, личе на Његову битку како по мукама тако и по победама.

Шест дана већ ми преживљујемо страдања Господа нашега. Обишли смо сва места Његових мучења, и сва их натопили својим сузама. Душе нам се осећају измучене. Но телесно сви се за чудо добро осећамо. Мало спавамо, много постимо, сатима стојимо на богослужењима, по цео дан ходимо уз брдо низ брдо по Светоме Граду. И нико уморан, нико болестан, нико да се пожали! Али душа притиснута као гробном плочом. Ништа у свету осим васкрсења нашег намученог Господа не може скинути ову гробну плочу, и донети васкрсење нашим душама. Једва чекамо да се ова субота откине од нас, и да се сретнемо са преславном недељом.

Где су бачки суботари да дођу у Јерусалим и преживе она душевна страдања за ових шест дана, која смо ми преживели? Тад им не би пало на ум да празнају суботу место недеље. Гле, субота нама није донела никакво олакшање. У овај дан ми само сумирамо сва страдања Господа нашег, сабирамо све муке Његове. И чекамо недељу као олакшање, одмор и избављење.

- Шта је данас било с Господом? упита начелник Илија.

-Сишао је у Ад, да јави Себе и Своје Јеванђеље и онима који су се пре Његова доласка упокојили. Тако да узме под Своју власт сва поколења људска, прошла, садашња и будућа. Свима да објави истину, и свима да понуди спасење.

- Па зар суботари празнују силазак у Ад а не васкрсење Господа? Неколико пута данас ходили смо у храм Гроба Господњег. Хтело би нам се, да смо тамо непрестано. Као да нас наш невидљиви Домаћин призива к Себи на Голготу, да Својим телесним ранама лечи наше душевне ране. Тај храм назива се и Храмом Васкрсења. Слободно би се могао назвати и: Васкрсли Храм. Јер у истини он је неколико пута васкрсавао. Пагански цар Адријан до земље га је срушио, и на том месту поставио лудачке идоле: Јупитера и Венеру, гадове римске. Јулијан Отпадник, и Омар Арапин, и Хозрое Персијанац, пљачкали су га и кварили наизменично. Но тај храм непрестано је васкрсавао, по смрти својих рушитеља, и то у новој и већој слави и красоти. Није ли то васкрсење? Није ли и крст Христов био сахрањен под земљу па васкрсао?

О велики Господе Христе, једини неодољиви, свемоћни! И ствари везане за Твоје име васкрсавају а камо ли људи и народи. А камо ли Ти, вечна истино и вечни животе!

Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 31. писмо.

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.

„Животе Христе, био си положен у гроб, и анђелске војске се ужасаваху, славећи Твоје снисхођење."

„Један од Тројице ради нас у телу претрпе презрену смрт, ужасава се сунце и дрхће земља."

„Судија света као осуђеник стаде пред Пилата судију и би осуђен неправедно смрћу на крсном дрвету".

„Сунце а уједно и месец помрачивши се Спаситељу, понашају се као доброразумне слуге; који облаче црну одећу".

„Као човек умиреш Спаситељу добровољно, и као Бог васкрснуо си мртве из гробова и дубине грехова".

„Ко ће исказати заиста, нови страшни догађај? Јер онај који влада створењем данас прима страдање и умире за нас".

„Величамо Те, Исусе Царе и поштујемо погреб и страдања Твоја, којима си нас спасао од пропасти".

„О горе и хумке и множине људи, плачите сви и тужите са мном матером вашега Бога."

„О слатко моје пролеће, чедо моје најслађе, камо зађе Твоја лепота?"

„Достојно је величати Тебе животодавца који си на крсту руке раширио и сатро моћ непријатеља."