“Досије“ владике Филарета – “чишћење“ епископа националиста из Сабора и Синода СПЦ (1)
субота, 10 јун 2017

 Владика Атанасије Ракита изабран је за новог епископа милешевског одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на редовној сједници у Београду. У претходне четири године обављао је дужност епископа бихаћко-петровачког. Трон епикопа милешевског формално је упражњен од маја 2015. године након смјене владике Филарета, а епархијом је као администратор управљао епископ будимљанско- никшићки Јоаникије. Њега је на функцију “вршиоца дужности“ суштински поставио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Приликом избора новог епископа милешевског, лобији унутар Сабора истакли су своје кандидате. Патријарх Иринеј је предложио архимандрита Стефана из манастира Рајиновац код Гроцке. Отац Стефан је познат по томе што, између осталог, исповиједа фолк “диву“ Светлану Цецу Ражнатовић. Вјероватно је зато 2016. године поноћну Божићну литургију из овога манастира директно преносила Пинк телевизија. У црквеним круговима одавно је познато да Светлана Ражнатовић “на ријеч“ архимандрита Стефана даје донације одређеним црквеним круговима. Један од активних епископа казао нам је да је пјевачица коју новинари београдских таблоида прате и у манастиру Рајиновац, приликом доласка и одласка, и током црквене службе, знала да “пљусне“ и 200.000 евра за “одређене пројекте“.

Кандидат митрополита Амфилохија био је архимандрит Методије, игуман цетињског манастира. Владика Филарет, који је одстрањен са епископског трона директном интервенцијом из амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду, такође је, природом ствари и процедуре, фигурирао као “повратник“ на трон. Архимандрит Тихон, игуман Студенице, такође се окушао и “пребројио“ у Сабору. Патријархов кандидат Стефан, напослетку, није успио да сакупи довољно гласова ни да буде уврштен у званичну листу кандидата пред гласање. Тада је, каже извор портала УЈЕДИЊЕЊЕ из Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, владика Григорије предложио епископу Атанасију (Ракити), током саме сједнице овог црквеног тијела, да се кандидује.

Исход је био веома интересантан – управо је владика Атанасије добијеним бројем гласова, нови епископ милешевски. Његов “ментор“ уочи гласања, владика захимско-херцеговачки Григорије који је до сада био и администратор епархије Дабробосанске, остао је без Епархијe! На њено чело као митрополит постављен је зворничко-тузлански епископ Хризостом. Владика Фотије ће из Далматинске епископије прећи у Тузланску. У нови Синод – “црквену владу”, изабране су владике Милутин из Ваљева, Јустин жички, Фотије и митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Нишка епархија, након атака на владику Јована (Пурића) била је упражњена и сада ће је преузети викарни епископ Арсеније. Епископ Антоније са досадашње дужности старјешине Подворја СПЦ у Москви преузеће дужност патријаршијског викарног епископа. До промјена је дошло и у европским епархијама па ће епископ Сергије из Њемачке прећи у Бихаћко-петровачку епархију, а владика Андреј ће поред Аустријске, бити и администратор Франкфуртске епархије.

Извори у СПЦ тврде да у последњих десет година није било мирнијег сабора са “минимумом таласања“. Они наводе и да је у мају завршени био најкраћи Сабор јер је окончан након само девет дана засиједања.

У кулоарима је помињан политички ангажман владике Григорија и његови блиски односи са Амбасадом САД у Сарајеву. Сплет његових амбиција и политичких веза био је “прејак“ за већину владика у Синоду Српске православне цркве па је епископ који је отворени екумениста и редовно саслужује са римокатолицима у Дубровнику, коначно (формално) санкционисан. Он је, иначе, био и представник СПЦ приликом папине посјете Босни и Херцеговини када је “бираним ријечима“ накитио римског Архијеретика.

Милета Радојевић из Канцеларије за вјере Владе Србије, човјек од повјерења “свемогућег“ Александра Вучића, конкретном акцијом спријечио је, уочи Сабора, цијепање Епархије милешевске. Покретачи иницијативе за “прекрајање“ граница Епархије којом је управљао владика Филарет, јесу епископи из Црне Горе који су добили подршку дијела владика по принципу “услуга за услугу“…

Наставиће се…

Извор: ujedinjenje.com

Последњи пут ажурирано ( субота, 10 јун 2017 )