Један од Лазаревих

Ко ствара раскол у СПЦ?

(1.део)

Херувимски загледан у Тајну Цркве наш Свети, Богом даровани, старац и авва Јустин зналачки благовести:

>>Путеви Цркве - путеви су Господњи: проклетство поражава оне који их кваре (ср. Дап. 13, 10). Ко сам ја, а ко ти, да самопоуздано путимо путеве Цркве кроз историју? То је благодатни позив духоносних отаца: Св. Серафима Саровског, Св. Прохора Пчињског, Св. Саве, Јована Кронштатског. А наш је позив да за њима идемо молитвено и смирено, сем ако не желимо да полугом гордости избацимо себе из саборне заједнице са Црквом. Никакав модернистички salto mortale није у духу Православне Цркве. Спремаш ли се да учиниш корак унапред, осврни се, ослушни шта ти Дух Свети саветује кроз богоносне Оце и Св. Васељенске Саборе. Не осврнеш ли се, не ослушнеш ли, не послушаш ли - себе стављаш изнад Васељенских Сабора, и тиме на себе згрћеш све њихове анатеме (Преп. Јустин Ћелијски, Богочовечански конзерватизам и неки наши црквени реформатори).<<

Један од Лазаревих 

Послушање у Цркви и „послушање“ Цркви

(2. део)

 „Јер ако имате и много учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем“ (1.Кор.4,15). Ово су речи најгласнијег и најречитијег проповедника Енађеља Христовог, Светог Апостола Павла.

Послушање у Цркви и „послушање“ Цркви

Љубав Божија и „љубав“ синодска

Бити члан Цркве Божије, која је Тело Христово, возглављено-рекапитулирано у Њему Самом, значи бити органски део тог истог мистичног Тела Христовог. О Цркви као таквој Апостол народа каже да треба у њој живети „држећи се главе из које је све тело помоћу зглавака и свеза састављено да расте растом Божијим“ (Кол. 2,19). И као што при страдању ма ког дела тела, па и оног најнезнатнијег уда на том телу, цео организам, цело тело, састрадава том страдајућем уду, тако и у Цркви Христовој сваки онај уд и део тог Тела, који органски њему припада, уколико живи као здраво ткиво напајано богочовечанским, светотаинским и световрлинским соковима у њему, осећа, састрадава и болује боли ма и најмањег уда Тела Христовог, тј. и оног неприметног и најспореднијег (условно речено) члана Цркве Божије.