Као што смо већ известили цењене посетиоце „Борбе за веру“, истанбулски расколник Вартоломеј допутовао је на Свету Гору 19. октобра (овде:). Формални разлог његове посете јесте празновање 200. годишњице освећења саборног храма у манастиру Ксенофонт.

          20. октобра 2019. године Вартоломеј је началствовао на Светој Литургији у Ксенофонту (фото галерија овде:).

Поглавару отпадничке Константинопољске патријаршије саслуживали су настојатељ манастира архимандрит Алексиј, који је једини од светогорских игумана учествовао на интронизацији вође украјинских расколника Епифанија Думенка; такође, на Литургији су учествовали игуман манастира Ватопед архимандрит Јефрем; игуман манастира Хиландар архимандрит Методије; игуман манастира Дионисијат архимандрит Петар; игуман манастира Пантократор (у коме су у фебруару текуће године представници националистиче секте зване „Православна црква Украјине“, под руководством лажног епископа одеског Павла – Василија Јуристог, одслужили Литургију с манастирском братијом), архимандрит Гаврило; игуман манастира Симонопетра ахримандрит Јелисеј; игуман манастира Ивирон архимандрит Натанаил и игуман манастира Ставроникита архимандрит Тихон.

На тај начин, у овом тренутку, своју лојалност иницијатору и вођи раскола у Православљу у лицу игумана пројавило је 8 атонских манастира од укупно 20.

План посете укључује Вартоломејеву посету Кареји, манастирима Ватопед, Пантократор, скитовима Светог Андреја (Серај) (којим управља манастир Ватопед), Светом Пантелејмону (Кутлумушки манстир) и пророка Илије (припада манастиру Пантократор).

Раније је објављено да су међу онима који су прихватили легализацију раскола у Украјини били Ксенофонт, Дионисијат, Нови Есфигмен, Пантократор, Иверон, Велика Лавра и Кутлумуш. Раскол нису били прихватили манастири Пантелејмон, Хиландар, Каракал, Филотеј, Есфигмен, манастир Светог Павла, Дохијар, Григоријат и Зограф.

Учешћем игумана Хиландара, Симонопетра и Ставрониките у Литургији којом је началствовао расколник са Фанара проширен је списак оних који су прихватили "легализацију“ украјинских расколника.

 Иначе, наивно би било веровати да је хиландарски игуман Методије подржао највећи раскол у Православљу од отпадања Рима 1054. године, без благослова Синода Београдске патријаршије. То недвосмислено показује да је досадашња декларативна осуда расколничног деловања Фанара од стране врха Београдске патријаршије, и напрасно "русофилство" појединих водећих српских екумениста и новотараца, само бацање прашине у очи српској православној јавности и прикупљање јефтиних поена у Московској патријаршији зарад подршке приликом избора будућег српског патријарха. Но, руски  црквени медији већ увелико пишу о издаји из Хиландара, тако да фанариоти из СПЦ, прерушени у "русофиле", неће још дуго моћи да седе на две столице.

Фото: orthodoxianewsagency.gr

Извор: „Борба за веру“