Одавно се зна да сајт „Борба за веру“ смета свима који руше СПЦ. Тако је и сада, када се СПЦ брани у Америци од издајника који желе да отцепе епархије нашег народа од матичне Цркве. Ти издајници са панагијама су несрећни зизиуласовско – игњатијевски мајмунолог Максим и несрећни агент америчких интереса Иринеј Добријевић (уз чувеног епископа Лонгина Крча, који је правовремено обавештен 1995. да побегне из Крајине, за време „Олује“, док су усташе гониле његов народ, а он са тим народом није био - и сада ће, по свему судећи, окренути ћурак наопако, и одрећи се својих другара у безакоњу, јер мора да штити своју кожу).
Доказа колико хоћете.
Но, пре него што покажемо чији је, уистину, сарадник свештеник Предраг Самарџић, изнећемо један врло једноставан, али, по мајмунолошку екипу, разоран доказ.
Наиме, у горњем десном углу насловне стране „Борбе за веру“ налази се, као четврта одозго, рубрика „Претрага“. У тој рубрици постоји функција претраге на сајту по траженој, односно – задатој речи. Сваки наш читалац може, укуцавајући реч „Самарџић“ да провери да ли се и колико пута на сајту помиње особа „Предраг Самарџић“ и да ли и колико текстова дотичне особе има на сајту „Борба за веру“. Шта се добија претрагом? Добија се чињеница да Предраг Самарџић нема ама баш никакве везе са „Борбом за веру“, а камоли да је сарадник. Но, мајмунолози, као имбецилне тупаџије, мисле да су сви као они, те да неће логички и чињенички проверити њихове лажне наводе.
Такође, постоји још један начин провере да ли Предраг Самарџић има везе са „Борбом за веру“. Укуцати на „Гугл“ претраживачу >>Јереј Предраг Самарџић, „Борба за веру“<<, или неку другу сличну комбинацију. И шта се добија? Добија се доказ да тај човек нема никакве везе са „Борбом за веру“, нити је икад имао.
Напротив, он је на место на коме је сада, доведен захваљајући слугерањству умировљено - неумиреном „Таси“ (а бискуп Гргур му је објављивао књиге).
Довољно је сетити се да је у време хајке против епископа рашко – призренског Артемија 2010, по „Тасином“ задатку написао пљувачки текст, који је почео химном „богословском колосу“ (израз владике крушевачког Давида) Атанасију Јевтићу, па подсећамо читаоце на то шта је Предраг Самарџић писао:
„Начелно, богословска мисао на нашем духовно-црквеном простору од Турака донедавно је углавном била у застоју, а и онда када је показивала неки ”динамизам” или активизам то је избијало из матрице протестантизма, секуларизма, схоластике и томе подобног. Међутим, при овако суморној општој ситуацији, ми смо увек имали неког богослова у самом врху свеправославља. Такав је био Св. Николај Жичко-Охридски, такав је био Св. Јустин Ћелијски, такав је данас Епископ Атанасије (Јевтић). И такви су данас, Богу хвала, и други, до сада на нашој сцени небивали, богослови чија имена не морамо наводити. И сада, због начелно још увек учмалог стања, ови угледни богослови немају контекст за богословствовање пуним замахом. Зато, када, рецимо, епископ Игњатије говори о епископоцентричности православне еклисиологије, многи га, услед недовољно развијеног теолошког контекста, не разумеју а многи опет наопако схватају, доводећи ту епископоцентричност у везу са папизмом, понекад додуше “оправослављеним”. Епископ Атанасије пак је већ дуго на богословској “сцени”, и он је својом љубављу за Цркву и богословље сам обликовао довољно јасан контекст, да свако неразумевање и неприхватање богословствовања еп. Атанасија јасно произилази из неких других побуда. Једна од тих побуда, која је озбиљно искушење и духовна прелест, јесте брзо и олако ускакање “у спорење и дискусију” са “Тасом” од стране разних ”сјемеништараца” и углавном богословљу приучених лаика, који сматрају да ће на “теолошкој“ тежини добити својим несувислим и скоројевићским критикама и нападима. Разуме се, када се поменути ”сјемеништарци” и приучени лаици убаце у спор са “Тасом”, да га не могу пратити. Чињеница је да је еп. Атанасије, као богослов далеко изнад њих одмакао и уместо да га, као таквог поздравимо и да смо на њега поносни (попут целог православног и иног света који га поштује), ми, немајући довољно изграђену и дорађену личност хришћанина православца, а често, на жалост, ни довољно тога што се зове уљудности, ни civility-културе, покушавамо да га сведемо у наш полусвет а не ретко и у сама ”преисподњаја” (доње области земље).“(http://www.eparhija-prizren.com/)
Пошто сајт „Борба за веру“ спада у највеће разобличитеље квазитеолога „Тасе“, агента модернистичко-екуменистичког утицаја и Зизиуласовог ученика и сабрата у безакоњу, убаченог у СПЦ под видом „јустиновца“, јасно је да јереј Предраг Самарџић нема никакве везе са нама и нашим радом. Позивамо читаоце да буду опрезни и проверавају све информације на које наиђу.