Уредништво: Упозорење – чувајмо се порука са друштвених мрежа! |
четвртак, 18 новембар 2021 | |
Прочитајмо, најпре, извештај:
Горњи извештај је добар пример на коме би се могао направити тест расуђивања. Искрено, верујемо да би само мали број (наравно, православних) читалаца успео да уочи шта је спорно. Елем, најпре да кажемо да састављач извештаја сноси велику одговорност и пред Богом и пред људима за све изнето. Што се тиче података о вакцинисаним и невакцинисаним Светогорцима, то сада не узимамо у обзир. Ти подаци могу бити или не бити тачни. Сада нам нису битни. Али, битно је то што неко (да ли?) са Свете Горе поручује: „Свет никада више неће бити исти, ако ова пошаст прође, доћи ће нешто још горе. Преживеће онај ко се најбоље прилагоди новонасталој ситуацији“. Овакву изјаву не би могао да изрекне чак ни искушеник који има здраво расуђивање, а камоли старац. Додуше, аутор извештаја и не каже ко је то рекао, већ користи уопштену формулацију „поручују са Свете Горе“ (као да све што долази са Свете Горе има тапију на напогрешивост, а ми видимо да није тако, већ да је више манастира ушло у раскол и ступило на пут коронаверја). Елем, сужавамо фокус на само једну реченицу: „Преживеће онај ко се најбоље прилагоди новонасталој ситуацији“.Разматрамо две речи: „преживеће“ и „прилагоди“. Реч „прилагоди“ може се посматрати двострано. „Прилагоди“ у смислу да се прихвати све што корона фашисти траже и „прилагоди“ – ићи и живети противно свега што корона фашисти траже. Међутим, пошто реч „преживеће“ има световну, а не духовну садржину, онда се и „преживеће“ односи на реч „прилагођавање“ у смислу потчињавања. Да је аутор цитиране поруке истински духовник, он би користио реч „спашће се“, а не „преживеће“. Јер, за православне хришћане није пресудно преживљавање, већ спасење. Свакако, вечно спасење. И баш напротив изреченој тврдњи: у време Антихристово већински ће преживљавати они који се неће и спасавати. Преживљаваће жигосани (но, само за кратко). А од оних који се буду спасавали, преживеће мали број. О њима говори Свети Апостол Павле у 1. посланици Солуњанима од 15-17. стиха: „Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи оних који су помрли. Јер ће сам Господ са заповешћу, са гласом Арханђеловим, и с трубом Божјом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најпре; А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.“ Али, они који буду живи о Доласку Господњем, који ће бити узети у облаке на сусрет Господу - неће бити они који су се прилагођавали Антихристу и његовим уредбама, већ они који су се противили и остали верни до краја. Уколико имамо у виду и речи Златоуста Српског – Светог Владике Николаја – да је "Христос Неуједначитељ и Неуједначиви", који ће – као такав – "највише сметати уједначитељима људи, народа и вера", - онда је несумњиво да су и православни хришћани, попут Господа свога – неуједначитељи, неуједначиви и наприлагодљиви. „Лаж се не противи овом уједначењу (читај: прилагођавању), она га тражи, али јој се истина противи”, - каже још Свети Владика Николај. Запамтимо, браћо и сестре: првенствени циљ православног хришћанина није да преживи, већ да се спасе. А ако спасавајући се и преживи, велика је милост Божија на њему. Као што је велика милост Божија на њему ако спасавајући се и не преживи. Свако од нас треба да има настројење Светог Апостола Павла, који је рекао: „Јер је мени живот Христос, а смрт добитак” (Филип.1,21). И још: „Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо” (Рим. 14,8). А оне који хоће да се спасу у времену у којем смо и оном које долази, чека - Голгота. То је пут Господа нашега Исуса Христа, пут Светих Апостола и безброј Светих Мученика и Мученица и светих и честитих предака наших. А то ће многе саблазнити и отпашће од пута Христовог. О томе говори старац Антоније у фељтону који ових дана објављујемо. Када људи чују да ће животима својим морати да потврде верност Христу (да одбију жиг уз све невоље које ће из тога произаћи), већина ће отпасти. Зато бдијмо и пазимо шта читамо и шта другима прослеђујемо на читање. Не чинимо ништа добро ако другима механички проследимо оно што смо од других добили. Имајмо страха Божијег у себи, и молимо се Богу за дар расуђивања, како не бисмо били преварени и друге – нехотимично - преварили и на погрешан пут усмерили и тако душе своје огрешили. А ових што нам свакодневно прете – не бојмо се! И ту нам је велики Светитељ наш Владика Николај поуку, утеху и наду дао: „Блажени, који се у оне последње дане не устраше од непријатеља Исусових, у којима нема живота. Такови ће бити вечни учасници славе и радости Господа својега.“ |
|
Последњи пут ажурирано ( петак, 19 новембар 2021 ) |