Увод "Борбе за веру":

Можда ће неко од читалаца поставити питање: "Зашто старац Дамаскин толико говори (пише) о блуду?" Зато што он кроз исповест и и читање врачевских молитви, осећа колико је тај грех (страст) обузео наш народ.

Многи исцељени су били опседнути демоном блуда, а да притом нису били свесни, и тек када је зли дух изашао из њих, схватили су где су грешили и шта су блудне страсти.

Чињеница је да скоро нико од свештенства не говори о тој великој ђаволој замци.

Чак у већини Епархија епископи не дају свештеницима благослов за читање врачевских молитви, а слепо послушни клир извршава њихове наредбе, иако та молитва постоји у Требнику, те за њу није потребан благослов. 

+ + +

 Блудници ће одмах поставити питање: „Како са породичном љубављу рађати децу у браку?” Прво треба знати, да су у браку брат и сестра, само не у блиском сродству, и зато у браку не приличе страсти, и друго треба знати, да уколико демон учествује у рађању деце, утолико ће он владати децом и настојати да децу потпуно придобије и да деца буду његова.

+ + +

Под Крстом Христовим на Велики Петак били су Пресвета Богородица и апостол Јован Богослов и Свете Мироносице. А како ми можемо бити под Крстом Христовим заједно са њима? Ми не можемо да се вратимо у њихово време и да живимо са њима, али можемо да носимо свој крст и да се клањамо Крсту Христовом и то ће бити као да стојимо под Крстом Христовим заједно са њима. А како да носимо свој крст и како да се клањамо Крсту Христовом, то објашњавају Свети Оци.

Апостол Павле тачно описује непријатеље Крста Христова и говори: „Многи ходе, за које вам много пута говорих, а сада и плачући говорим, непријатељи Крста Христова; којима је кончина погибао, којима је бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мудрују“ (Флб.3:18-19). Тако одмах уочавамо непријатеље Крста Христова, Апостол каже: „Којима је бог трбух“ – код њих је стомакоугађање, „и слава у срамоти њиховој“ – код њих је блуд. А „који земаљски мудрују“, о њима говори свети Златоуст у беседи – види Догматику о Цркви од Авве Јустина:

Земаљски мислити

- Ништа не може јаче побудити на стид, вели свети Златоуст,  - и бити прекорније од речи: којима је Бог трбух, и слава у сраму њихову (Флб. 3, 19). Α који су такви? Они који земаљски мисле, који говоре: саградићемо куће. Где? На земљи. Купићемо њиве, – опет на земљи. Задобићемо власт. Опет на земљи. Стећи ћемо славу, – опет на земљи. Обогатићемо се, – свакако на земљи. – Ето, то су они којима је Бог трбух! Они који ништа духовно не мисле, него су заузети само бригама и мислима ο земаљском; заиста они имају трбух за Бога, и говоре: „Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети”. И после тога ти се једиш што ти је тело од земље, мада ти то ништа не смета у погледу врлине. Међутим, реци ми, ти се смејеш и забављаш, задовољствима укопавајући душу своју у земљу, и уопште не мислећи ο томе? И какав ћеш опроштај добити, сурвавши себе у такву неосетљивост, када и само тело треба учинити духовним? Јер и то је могуће, ако узажелиш. Теби је дат трбух да га храниш, а не да га прошираваш; да управљаш њиме, а не да он господари тобом; да ти служи за храњење осталих делова тела, а не да ти служиш њему, не да ти прекорачујеш границе. Ни море када се излије преко својих обала не чини толика зла, колико трбух шкоди телу и души нашој: море потапа сву земљу, а трбух сво тело. Одреди му меру – колико му је по природи доста, као што је Бог оградио море песком. И ако се он буде узрујавао, ако буде беснио, – запрети му силом што је у теби. Погледај, Бог те је обдарио разумом, да би ти Њега подражавао; а ти нећеш, него, видећи како твој препуни трбух упропашћује и обаруштињује сву твоју природу, не смеш да му наложиш уздржљивост и да га сатераш у границе умерености.

Богомољачко Предање је најбоље

Према томе, код непријатеља Крста Христова је стомакоугађање, блуд и непотребне земаљске жеље и бриге. А како се борити против тога, то најбоље указује богомољачко Предање, које наређује: умерени пост на води против стомакоугађања, породична љубав против блуда и одбацати непотребне земаљске жеље и бриге.

Посебно треба објаснити ово речено: породична љубав је против блуда, јер породична љубав не трпи блуд. А Црква је једна велика Породица, у којој је сваки члан Цркве теби: или отац или мати или брат или сестра или син или кћер. Па ако ти немаш породичну љубав према свим члановима Цркве супротног пола, у теби је блудни демон и теби предстоји борба да би, уз Божију помоћ, избацио блудног демона из себе.

Блудник се одмах избацује из Цркве

Блудник се склања из Цркве, иначе блудник може да исквари и разруши целу Цркву. Како видимо у посланици Коринћанима, у Коринту је био човек, који је из незнања узео за жену – маћеху, тј. жену очеву, и Коринћани су из незнања одобравали и хвалили његов брак, јер то је био почетак хришћанства и хришћани још нису знали шта је блуд и колико је опасан блуд. И без обзира на њихово незнање Апостол Павле одмах заповеда – избацити блудника из Цркве и „предати таквога сатани на мучење плоти, да би се дух спасио у дан Господа нашег Исуса Христа“ (1Кор.5:5). А да је то био блуд из незнања, доказ тога јесте, што су се брзо сви покајали: и блудник, што је узео маћеху, и Коринћани, што су одобравали и хвалили његов брак. А шта то значи – избацити некога из Цркве? То значи – избегавати општење са њим, избегавати комуникацију са њим, Апостол Заповеда: „Са таквим и не јести“ (1Кор.5:11).

И канони црквени строго заповедају – бежати од блуда и избацивати блуднике из Цркве. У време Римског и Византијског царства била су јавна купатила и канони строго забрањују да се купају мушкарци и жене у истом купатилу, па ко прекрши ту забрану, тај одмах бива избачен из Цркве, и тек кад се покаје, онда ће бити поново примљен. Иако није било телесног блуда у време купања, него само обнаживање тела и грех у очима, ипак бестидан човек или жена одмах се избацају из Цркве. А то значи: ако се мушкарац обнажи пред очима жене, он одмах треба да буде избачен из Цркве; и обратно: ако се жена обнажи пред очима мушкарца, она одмах треба да буде избачена из Цркве. Разуме се, треба бежати од блуда и у браку, јер обнаживање тела и грех у очима може бити и у браку, и то је блуд у браку и то не приличи хришћанима.

Према томе, за блуд из незнања или са знањем, одмах се тера из Цркве, јер ако се блудник остави у Цркви, он може да исквари и разруши целу Цркву. Али пошто ђаво уме да скрива своје трагове, треба поновити богомољачко Предање, по коме је Црква једна велика Породица, па ако ти немаш породичну љубав према свим члановима Цркве супротног пола, у теби је блудни демон и теби предстоји борба да би, уз Божију помоћ, избацио блудног демона из себе. Јер као и свака породица, тако и Црква не трпи блуд у Себи.

Но, блудници ће одмах поставити питање: „Како са породичном љубављу рађати децу у браку?” Прво треба знати, да су у браку брат и сестра, само не у блиском сродству, и зато у браку не приличе страсти, и друго треба знати, да уколико демон учествује у рађању деце, утолико ће он владати децом и настојати да децу потпуно придобије и да деца буду његова. Због тога, колико је год могуће, треба избегавати блудне утиске и страсти у браку, јер где је блудни утисак и страст – ту је блудни демон и он ће тражити своје. И зато се не треба чудити што су садашња деца – демончићи, па кад порасту биће прави демони у човечијем телу.

Беседа у Недељу Светих Мироносица, лета Господњег 2025.