Поштовано Уредништво, сматрам да треба више да се пише о веома слабим проповедима  патријарха и епархиских владика и викарних поготову. Колико пратим, проповеди су без икакве садржине или су произношене  јадно, неуверљиво.

Препричавају житија  светих тог празника, а бабе у цркви знају га боље испричати.

Један  епархијски владика се више пута накашље него што каже реченица, а други само  макља, макља, не обзирући се на то дали има везе реченица с реченицом.

Од викара се Иларион нешто одликује  од других.

Владике мисле да је довољно узети крст у десну руку и љуљати се на жезлу, као да одатле избија мудрост.

Патријарх Павле није скоро никад држао жезло  за време проповеди, и говорио је кратко, а језгровито да је свака реченица могла бити тема семинарског рада.

Данас тога нема.

 Владике мисле да што год кажу да је светиња.

Не припремају се, мислећи да је паства скроз нука.

Нема више такмичења ни међу београдским свештеницима, јер често читају туђе проповеди на интернету. Или мрзе да и  не  проповедају.  

Патријарх Герман је ретко проповедао на  храмовним  славама, и тако је пратио ниво проповедања у Београду.

Прављен је и списак проповедника, нарочито уз Часни пост на тзв.духовним академијама.

Бриљирао је  проф. Лазар Милин.

Друге црквене заједнице полажи пажњу на проповеди.  То су читава предавања,  наочито на библијске теме.

Ето им једна горућа тема за Сабор, ако их уопште то иоле занима!!!

Милан М.