На друштвеним мрежама и неким сајтовима објављена је петиција насловљена „Обраћање СА Сабору поводом исповедања Пелагијеве-Целестијеве јереси у посланици СПЦ о Васкрсу 2025. године“ (у даљем тексту „Обраћање“).

Оно што је карактеристично, међу потписницима, којих је 29 на броју, нема ни једног клирика, монаха нити теолога. Ово последње је, несумњиво, разлог што је обраћање осредњег нивоа и - вероучитељски - крајње контрадикторно.

Ево и због чега.

У „Обраћању“ је „учење“ изнето у Васкршњој посланици жигосано као Пелагијанска јерес, што је „Борба за веру“ прва препознала и дала свој одговор (овде:).

ЖИГОСАЊЕ ЈЕРЕСИ И ЈЕРЕТИКА

На почетку петиције се каже:

„Обраћамо Вам се поводом исповедања Пелагијеве-Целестијеве јереси, која се појавила у Васкршњој посланици СПЦ 2025.године, и коју сте сви Ви потписали, предвођени Њ.С. Патријархом Порфиријем. Текст посланице налази се на сајту СПЦ“.

Затим своје тврђење, да је реч о јереси, поткрепљују њеном саборском дефиницијом и канонском осудом:

 „Који каже, да је први човјек, Адам, створен смртним, тако да, сагријешио он, или не сагријешио, морао је опет умријети тијелом, то јест, изићи из тијела, не ради казне за гријех, него услијед природне неопходности, нека је анатема. (III Вас. 1,4; картаг. 110-116)“.

КАНОНСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ - ЕПИСКОП ПЕЛАГИЈАНАЦ НЕМА БЛАГОДАТИ НИ ВЛАСТ

Потписници „Обраћања“ сада наводе 1. правило III Васељенског сабора у Ефесу које налаже:

„Пошто треба да и они, који нијесу светоме сабору присуствовали с каквог узрока, било црквеног, било тјелеснога, знаду, шта је на истоме установљено, саопћујемо вашој светињи и љубави вашој, да, ако је који епархијски митрополит, одступишви од светог и васељенског сабора, прешао или унапријед пређе к збору одметничкоме, или је примио или прими науку Целестијеву, такав никојим начином не смије предузимати шта противу епископа своје епархије, јер је он већ сада сабором искључен из сваког црквеног опћења и лишен сваке власти. Самим ће пак епархијским епископима, заједно са оближњим митрополитима, који православно мисле, припадати да га коначно свргну са епископскога степена.“

Дакле, онај који прими Пелагијеву односно Целестијеву јерес, „он је већ сада сабором искључен из сваког општења и лишен сваке власти!“ – за таквога није потребна осуда неког новог Сабора.

ПРЕТЊА ОГРАЂИВАЊА

Потписници „Обраћања“ прете Првославу Перићу и епископату БГ Патријаршије 15. правилом Прво-Другог Цариградског сабора које дозвољава одвајање од клирика који „откривене главе“ (са амвона) проповедају неку од јереси која је саборски већ осуђена:

„…Јер они који се одјељују од опћења са својим предстојником због какве јереси, која је од светих сабора или отаца осуђена, то јест, кад он јавно проповеда јерес и откритим челом то у цркви учи, такви не само што неће подлећи каноничкој казни за то, што су прије саборнога ријешења одијелили се од таквог епископа, него ће на против бити заслужни части, која православнима пристоји, пошто они нијесу осудили епископе, него псеудоепископе и псеудоучитеље, нити су расколом порушили јединство цркве, него на против похитали су да ослободе цркву од раскола и раздијељења.“ (Ап. 31; II васељ. 6; III васељ. 3; IV васељ. 18; трул. 31, 34; гангр. 6; сардик. 14; антиох. 5; картаг. 10, 11, 62; прводр. 13, 14).“

ТРАГИКОМИЧНОСТ ПОТПИСНИКА "ОБРАЋАЊА" - САМИ  СЕБЕ ОСУДИЛИ ЗА ЈЕРЕС

Трагикомично је што аутори и потписници „Обраћања“, на почетку и на крају свог написа, исповедају Перића и компанију као законите клирике са њиховим титулама „Ваша Светости, Преосвећена господо архијереји, благословите!“ (и траже благослове од истих) икако их осуђују као јеретике који су по 1. правилу III Васељенског сабора „искључени из сваког сваког црквеног општења и лишени сваке власти“.

Аутори и потписници „Обраћања“ упали су у демонску замку – жигошући српске јеретике, себе саме (несвесно) прогласили су јеретицима јер су у општењу са тим истим (саборски осуђеним) јеретицима!

Али, тако то бива кад се прави пакт са ђаволом.

  И ЈОШ -  НАВУКЛИ НА СЕБЕ ПРОКЛЕТСТВО

Шта више, тражећи благослов од Перића и компаније, ПОТПИСНИЦИ "ОБРАЋАЊА" навукли су на себе и проклетство, по

32. правилу Лаодикијског сабора - „Од јеретика не треба узимати благослове, јер њихови благослови нису ништа друго него бесмислице“ (проклетство).

НЕЗНАЊЕ, НАИВНОСТ ИЛИ КУКАВИЧЛУК?

Аутори и потписници „Обраћања“ даље сматрају „недопустивим“

„изношење двосмислених или догматски нејасних формулација, које, на жалост наш патријарх и поједини епископи себи дозвољавају. Имамо на уму прошлогодишње (2024. г.) произношење анатемизама на Недељу православља у првој недељи Великог поста, када није било јасно да ли Патријарх анатемише православно учење, или неправославно“.

-   сматрају да је „није било јасно да ли патријарх анатемише православно учење, или неправославно“.

       Као, Перић и компанија не умеју да се јасно изразе па ће сад они да их науче!   O tempora, o mores!

    Првослав Перић, анатеме на православне 2024. године:

„Онима који погрешно уче о Духу Светоме, о томе да он происходи од Оца, анатема!

Онима који погрешно уче о Цркви Божијој као о телу Христовом, анатема!“

Да су горње анатеме израчене на православно учење и православне јасне су и за комарачку свест (и сасвим су логичне, јер јер Перић криптокатолик (овде:)),  али нису за оне који немају чисту православну свест и здраво расуђивање управо због општења са (осуђеним) јеретицима и признавања јересиарха Прослава Перића за „наш патријарх“.

ГОСПОДО ПОТПИСНИЦИ "ОБРАЋАЊА", ЕВО КО ЈЕ ВАШ „ПАТРИЈАРХ“!

0 -   Новотарац који је унаказио светоотачки поредак Свете Литургије (овде:); 

и који пропагира папистичко сваколитургијско причешћивање без припреме прописане Типиком (овде:);

1. љубио ватиканском сатанисти папи руку (овде:), чиме му је признао апостолско прејемство, хијерархијски виши чин и каноничност не само свете тајне свештенства, већ - де факто - и свих осталих (као и догмат о папској непогрешивости са свим осталим јересима);

2. исповеда  Пелагијанску јерес (овде:); 

3. Хули на Духа Светога говорећи да Дух Свети не исходи од Оца и да Црква није Тело Христово (види Перићеве анатеме);

4. исповеда еклисиолошку јерес да је отпаднички Рим „црква Христова“ и да ће његов умрли поглавар - архијеретик да уђе у рај (овде:)

5.  Противно учењу Цркве о загробном жиовоту оспорава постојање митарстава:

„Па да кажемо, ја лично не верујем да постоји тако шематски пут и одлазак наш из овога света у наручје Божије, као што је то приказано кроз митарства“ (овде:)

6. Поглаварку Англиканске содомитске антицркве и државе која је крвнични бомбардовала Србе сместио је „тамо где праведници блаженствују” (овде:) и (овде:)

7. поклонио се лажном папистичком „свецу“ Леополду Мандићу (овде:)

Поклоњење "светом" Леополду:

Ето, Срби, да знате коме се узурпатор трона Светог Саве Перић клања као свецу, и ко га је довео на место где је – управо Ватикан и Загреб, с којим се дотични воли јавно. И да запамтите – што није могао молитвом „блажени Леополд“, да покатоличи Србе, успео је његов духовни сродник, „блажени Алојзије“, који је, уз помоћ ножа и крижа, утерао у папизам преко 240 хиљада Срба у НДХ;  његовим путем, само без ножа, наставља Перић...

______________________________

8. изјавио да су Срби и Хрвати исти народ са истом вером и исповедио веру да ће у вечности српски Новомученици и преци да буду скупа са усташама  (овде:)

 Првослав Перић са својом браћом и сестрама - неоусташама (овде:)

А шта је папина багра радила са Србима видети овде:

9. саветује Србима да слушају сатанистичку музику коју он слуша (овде:) и (овде:)

10. Својим обављањем световног посла као челник Радио дифузне агенције Првослав Перић је – по 81 правилу Законоправила Светог Саве престао да буде епископ („епископ који се упушта у управљање јавним стварима није епископ“).  Шести апостолски канон такође  каже да епископ не сме на себе да узима световне послове иначе треба да буде свргнут.

11. у глас са папистима исповеда јерес да пакао не постоји:

Папа Фрањо:  "Пакао не постоји, душе грешника ишчезавају" (овде:)

Првослав Перић: „Погрешна је представа о паклу у коме се грешници вечно муче" (овде:)

12. амнестирао српског крвника Алојзија Степинца, надбискупа геноцида и Хрвате за монстроузне злочине над Србима:

13. Изјавио љубав према неооусташој Хрватској,

(која у последњем налету србомржње прогони мртве Србе затирањем српских гробаља (овде:):

„Загреб и ја се волимо јавно. А сада ћу додати: Хрватска и ја се волимо јавно, ма колико то некоме сметало, његов је проблем“ 

(Инстаграм профил kostakostic64).

14. у честитки новооизабраном папи Лаву XIV признао апостолско прејемство и  благодат свештенства римском архијеретику и исповедио еклисиолошку јерес, противно Символу Вере, да су латини „Црква“ (овде:);

ЗАКЉУЧАК:

Имало би се овом списку још много јереси и непочинстава Првослава Перића додати. Али, за паметног човека и ово је довољно.

Зато, и аутор "Обраћања" и онај ко му је дао благослов (ако му је уопште неко дао), као и његови потписници треба добро да се запитају где се налазе и шта раде. Јер, своју сопствену теолошку збуњеност и канонску дезорјентисаност преносе и на народ. 

Сви они који су у општењу са Перићем, учествују у његовим јересима, расколитељству и безакоњима.

Јерес је грех и болест ума, по Светом Максиму Исповеднику, опакија од сваке телесне заразе. А са заразнима се не пактира, не тетошу се и не љушкају у наручју, већ се са њима прекида свако општење како се оно што је здраво не би заразило и погинуло...