Зашто нико не реагује на саопштење "сабора"

Наша анализа петиције Сабору, коју смо насловили „О једној трагикомичној петицији или зашто смућујете народ?“ (овде:) повредила је сујету пар њених потписника, који су реаговали као увређене стрине.

Још док је мало ко уопште и запазио јерес у Васкршњој посланици, ми смо изашли са детаљним освртом већ други дан Васкрса

(И драго нам је што су наша запажања јереси усвојили аутори и потписници петиције, али је апсурд што су прогласили јерес оних са којима су и даље у општењу - тога није било никада у историји Цркве!)

А сада чекамо да поменута повређена ега реагују на јучерашње саопштење циркуса који себе назива „Сабор СПЦ“ - кад се већ приказују као борци за веру (дај Боже да буду, а не да смућују народ) онда треба и да разјасне и расветле нецрквеност и антицрквеност ставова изнетих у „саопштењу“.

Међутим, ништа.

Тотални мук (можда хоће да кажу да је у њему све у реду? Напротив!)

Све је исто као у песми „Болани Дојчине“:

Таде рече болани Дојчине:
"Хеј Солуне, огњем сагорео!
"Ђе у тебе не има јунака,
"Да изиђе Арапу на мејдан,
"Но ми не би умријети с миром.

Зато ћемо ми, у сваком случају, дати наш осврт на „саопштење Сабора“, али не зато што сматрамо иоле битним шта узурпатор трона Светог Саве и његови компањони мисле, већ да бисмо нашим читаоцима представили да се и на тренутним окупаторима СПЦ испуњавају речи Светог Апостола Павла:

„Кад се грађаху мудри, полудеше!“

(Рим. 1,22)