Дана 28. новембра 2025. године, у Изнику (раније Никеја), месту одржавања Првог Васељенског Сабора, папа отпадничког Рима Лав XIV и патријарх непостојећег Константинипоља Вартоломеј први пут су заједно изговорили Никејско-цариградски Символ вере (filioque).

Екуменистичка служба, одржана на ископинама древне базилике Светог Неофита, била је централни догађај папине посете, која је темпирана да се поклопи са 1700. годишњицом Никејског сабора.

ШТА КАЖУ МЕДИЈИ И КОМЕНТАТОРИ

Извештаји су хаотични. Незнање и лажи су преплавиле "Јутјуб" и друштвене мреже. Већина је данас одвикнута да чита, моћ пажње је драстично пала, информисање се свело на гледање кратких клипова и читање Твитер вести. Зар сме тако када су у питању ствари које се тичу спасења? А то је управо одсудни догађај који се збио у Турској.

Зато, имајте стрпљење и прочитајте овај текст у целости.

На српском, дакле, озбиљних анализа нема. Код Руса и осталих преовладава наивност. Руси цитирају каноне, по којима Вартоломеј, због заједничке молитве са папом, треба да буде рашчињен и одлучен (канони апостолски 10,11,45). Овакав приступ је имао смисла пре 30-так година, када је Вартоломеј почео да се моли са јеретицима. Причати данас ту причу је исто као да за човека у последњем стадијуму канцера кажете да је његов проблем покварен зуб.

Екуменистички молебан у Изнику,

ПАПА ЈЕ ОД ЈУЧЕ ПОГЛАВАР ЕКУМЕНИСТИЧКЕ  АНТИЦРКВЕ

Папа Лав је 26. новембра издао енциклику IN UNITATE FIDEI (ЈЕДИНСТВО ВЕРЕ), у којој је најавио и оправдавао своје одбацивање filioque, што је оштро противречило одлукама његових претходника, наводећи као разлог своју борбу за мир и „јединство са Православном Црквом“.

Ово је догађај без преседана за папе од Великог раскола, али, као што смо већ писали, не означава одрицање од јереси, којих код Латина има сијасест (папска непогрешивост, индулгенције, Пургаторијум, безгрешно зачеће Пресвете Богородице, бесквасни хлебови, целибат свештенства, благослов за бракове содомита...), већ његово коришћење „побожне“ маске да се позиционира као вођа уједињене "цркве".

Још 2014. године, бивши израелски председник Шимон Перес је изразио планове глобалиста по овој теми, изјављујући да би папа требало да предводи покрет свих светских религија „у знак подршке миру“. У Изнику је томе ударен темељ.

ФАНАР ЈЕ УШАО У УНИЈУ СА РИМОМ

Вартоломеј је ушао у унију са Римом. И то је запечаћено у три чина: 

1. током церемоније заједничког читања Символа вере, исповедио је да су његова вера и латинска исте, чиме је прихватио све латинске јереси и похулио на Духа Светога рекавши да је то и вера Светих Отаца Првог Васељенског Сабора:

„Окупили смо се овде не само да бисмо се сетили прошлости. Овде смо да бисмо били живи сведоци исте вере коју су изразили никејски Оци“.

 Констатацију да Рим има исту веру са Светим Оцима изразио је и  папа Лав, у недељу 30. новембра, на Светој Литургији која је одслужена  у патријаршијској цркви Светог Ђорђа у Истанбулу, поводом празника Светог Андреја Првозваног. Папа је рекао:

"...Према древној традицији, апостол Андреј је донео Јеванђеље у овај град и... његова вера иста као и наша вера, наиме она коју су дефинисали Васељенски сабори и коју Црква данас исповеда“. 

Папа је овом изјавом легализовао све латинске јереси, уз аминовање Вартоломеја. И не само то - папа отворено говори О ЦРКВИ, не више о црквама, чиме ставља до знања да је -

УНИЈА ПОСТИГНУТА. 

2. ДОКСОЛОГИЈА КАО ДРУГИ ЧИН УНИЈЕ -

29. новембра, у цркви светог Јураја, одржана је доксологија, на којој је као ПРВИ ПОМЕНУТ ПАПА РИМСКИ, па тек онда Вартоломеј.

Клик на слику: од 15:25

3. чин Уније  - Заједничка декларација

Иако је Декларација срочена језуитски, да се преваре "ако је могуће и изабрани", како је, тобож, њен циљ "обнављање јединства", у њој се недвосмислено каже да су хришћани (већ) "УЈЕДИЊЕНИ ВЕРОМ ИСПОВЕДАНОМ У НИКЕЈСКОМ СИМВОЛУ ВЕРЕ".  Такође се каже да је заједничка прослава 1700. годишњице Првог никејског сабора "ПРОМИСЛИТЕЉСКИ ДОГАЂАЈ ЈЕДИНСТВА".

Ако неко, упркос овим јасним ДОКАЗИМА УНИЈЕ, то буде оспоравао, он је или присталица Уније или својевољни слепац.

СВЕ СМО ОВО ДАВНО ПРЕДВИДЕЛИ – СОФИСТИЦИРАНОСТ ПРЕВАРЕ ЗА УНИЈУ

О томе како ће Унија бити остварена, писали смо још давне 2014. године. И све се, дословце, испунило.

У тексту под насловом „Обриси цркве Антихриста или синагога сатанина" предвидели смо:

 "Папинске службе" за константинопољског патријарха или зашто Ватикан прижељкује источног папу

У својој изјави за „Радио Ватикан“, датој уочи папине новембарске посете Истанбулу (2014. године), кардинал Курт Кох понавља оно о чему је раније већ говорио: православни су нејединствени, а то смета екуменистичком дијалогу. Православни свако по своме тумаче првенство части константинопољског патријарха, а то је препрека за што скорију унију. Ватикану је потребан источни папа, са папским прерогативима, и пут ка унији биће загарантован. Вартоломеј би тада дисциплиновао несложне Помесне Цркве. Заправо, он их ништа не би ни питао. Једноставно би прогласио унију с Латинима, а „непослушне“ православце би жигосао као расколнике и секташе. Из тог разлога и константинопољски патријарх мора бити носитељ „папинске службе“, и као такав имати у Цркви власт сличну оној коју „Црквени Законик канонског права“ Римокатоличке „цркве“ прописује за римског папу: дакле, „врховну, потпуну, непосредну и опћу редовиту власт коју увијек може слободно вршити“. То што папа има врховну власт, значи да има власт директно од Бога, да није завистан од било какве власти у цркви и да је изнад свих носилаца власти у цркви. Зато против папине одлуке, декрета или пресуде нема приговора, нити ико може папу позвати на одговорност. Да папа има „потпуну власт“, значи да његова власт обухвата сва подручја црквеног живота, дакле именовања, посвећивања и управљање. Папина „непосредна власт“ састоји се у томе да папа може у свако доба и свуда у свакој месној цркви да интервенише својом редовном влашћу. Папина „опћа редовита власт“ састоји се у томе да има власт над свим месним црквама и над свим верницима, дакле власт која се и у територијалном и у личном погледу протеже на читаву Римокатоличку „цркву“.

Ватикан жели сличне прерогативе за Вартоломеја, после чега би пут ка унији био мачији кашаљ. Свети Канони апостолски, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Отаца (па и сами догмати) - били би тада, дефинитивно, мртва слова на папиру. Највиша власт у Источној Православној Цркви била би пренета са Васељенског Сабора на источног папу, константинопољског патријарха.  Свакако, римски папа би и надаље остао „намјесник Кристов“, што значи да би његове речи и одлуке биле задње, против којих на земљи не може бити оспоравања, пошто такву власт папа има „од самог Криста“. Римски папа би био (а шта би друго) „пастир опће цркве“, односно „врховни пастир цркве“, што означава првенство учитељске, посвећујуће и управљачке власти у читавој цркви – оној коју екуменисти стварају, односно цркви Антихриста или синагоги сатаниној”.

Дакле, јуче се десило управо оно о чему смо говорили пре 11 година.

Ко жели да провери, нека отвори следећи линк:

 https://borbazaveru.info/

САДА ЋЕ ДА НАСТУПИТИ АНЕСТЕЗИОЛОЗИ ПРАВОСЛАВНИХ САВЕСТИ! ЧУВАЈТЕ ИХ СЕ!

Сада ће наступити "успављивачи православне савести", који ће - да би задржали своје властодржачке и хедонистичке позиције (епископске, свештеничке или игуманске)  -  тврдити како до Уније још није дошло, јер није било причешћа из исте чаше.

Да је било заједничког причешћа, то би и они најнеписменији и најглупљи препознали као чин Уније. Зато је све одрађено врхунски перфидно.  Заједничко причешће је, у целој причи, ирелевантно. 

 Латинима ништа, али баш ништа није свето ни битно осим ПРВЕНСТВА ПАПЕ! То потврђује и  папино лако одрицање од једне од главних папских јереси - филиокве.

Екуменистички дијалог између римокатолика и православних, који је вођен кроз Мешовиту богословску комисију последње две деценије, имао је само једну тачку: ПИТАЊЕ ПРВЕНСТВА НА ВЕСЕЉЕНСКОМ НИВОУ. И договорили су се, да је модел тог првенства први миленијум хришћанства, пре раскола, када је ПАПА БИО ПРВИ.

ШТА ЈЕ СА ПОГЛАВАРИМА ПОМЕСНИХ ЦРКАВА? ЗАШТО ЋУТЕ?

Осим патријарха Александријског, на прослави јубилеја у Турској није био присутан ни један други патријарх. Били су представници јеретичке сиријске, коптске и јерменске цркве, као и изасланици протестантске и англиканске заједнице.

Поглавари свих Помесних Цркава ћуте.  У ситуацији када је њихов брат учинио издају без преседана, њихово ћутање је громогласније од сваког викања.

Јер, када би јавно прозвали и осудили Вартоломеја за Унију, онда би морали да прекину да га помињу у диптисима, како и сами не би пали под осуду.

Овако, ћуте, језуитски, покушавајући да ствар заташкају и преваре вернике.  

ИСТОРИЈСКИ ПРИМЕР КАКО СЕ ПОСТУПА СЕ УНИЈАТИМА

Подсетимо се шта је Свети Марко Ефески написао ондашњем унијатском константинопољском патријарху после потписивање Флорентинске уније:

„Не желим ни на који начин и уопште не прихватам заједницу са њим или са онима који су са њим, ни у овом животу нити после смрти, као што не прихватам ни Унију и латинске догме које су они и његове присталице прихватиле, а због чијег наметања он заузима председавајуће место са циљем да изокрене истините догме Цркве. Потпуно сам убеђен да што сам даље од њега и оних као он - то сам ближи Богу и свим светим; у коликој мери сам одвојен од њих, утолико сам ближи истини, светим Оцима и Богословима Цркве. Такође сам убеђен да они који себе убрајају међу њих - стоје далеко од истине и од блажених Учитеља Цркве. И због тога кажем: као што сам у току свог целог живота био одвојен од њих, тако и у тренутку мог пресељења (да, и после моје смрти) - одричем се свих односа и заједнице са њима, и заветујем и наређујем да нико од њих не приступи мојој сахрани или моме гробу. Исто тако, нико са наше стране нека то не учини, покушавајући да нас споји или саслужује у Божјим службама, јер то би био покушај мешања онога што се не може спојити. Њима приличи да буду потпуно одвојени од нас до времена када Бог подари поправак и мир својој Цркви“!

ЗАШТО ПРИСУСТВО ПОГЛАВАРА ОСТАЛИХ ЦРКАВА НИЈЕ БИЛО ПОТРЕБНО ЗА УНИЈУ

У прилог папистичкој операцији УНИЈЕ ПРЕКО ИСТОЧНОГ ПАПЕ, говори и чињеница, да поглавар најмногољудније Православне Цркве, Руске, није позван на прославу. Ватикан је похвалио Вартоломејеву одлуку. Кардинал Курт Кох, други по рангу ватикански екумениста, је изјавио да поштује „православну одлуку“ да не позове представнике највеће светске Помесне Цркве.

О чему се ради?

Није у питању „мржња“ или „нетрпељивост“ Ватикана према Руској Цркви због рата у Украјини.  У оквирима у којима делује псеудохришћанска кабала такве категорије не постоје.

Поглавари Руске и осталих Помесних Цркава уопште нису били потребни.  Не наседајте на текст који кружи друштвеним мрежама под насловом "Пукла Никеја 2025" зато што су Антиохијски и Јерусалимски патријарх одбили да дођу. Као што смо писали 2014. године, Фанару, чији је поглавар давно позициониран као источни папа (чему су садејствовале скоро све Помесне Цркве на лажном Критском сабору, укључујући и српску, која је потписала сва документа овог јеретичког сабора), друге Цркве нису потребне за Унију.

А како то бива?

ОД ЈУЧЕ СУ У УНИЈИ СА РИМОМ СВЕ ПОМЕСНЕ ЦРКВЕ

Преко литургијског општење, односно помињања на Литургији. То је КЉУЧ СВИХ КЉУЧЕВА И РЕШЕЊЕ СВИХ ЕКУМЕНИСТИЧКИХ ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИХ ПРЕГНУЋА!

Без обзира на отворену унију, ни једна Помесна Црква неће прекинути општење са Вартоломејем. Живи били па видели.

Јединство Цркве је њена основна догма. Исповедамо је у Символу  вере, говорећи да верујемо у "Једину Свету Саборну и Апостолску Цркву". То јединство је мистичко, евхаристијско.

Оно постоји тако што се поглавари Помесних Цркава помињу узајамно на црквеним службама, првенствено на Божанственој Литургији, у диптисима, као и на Проскомидији (предложењу) светих дарова. Кад престане ово помињање једног поглавара једне Помесне Цркве тј. неког патријарха или архиепископа, то значи да је дошло до "прекидања општења" те Цркве са осталим Црквама. Насупрот томе, помињање од стране једног поглавара било које Помесне Цркве имена других поглавара, значи њихово – "општење" тј. да су ове Цркве уједињене међусобно и чине Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву.

Конкретан пример:

Првослав Перић ће наставити да помиње Вартоломеја, који је у јединству са папом. Сви епископи БГ патријаршије ће наставити да помињу Првослава Перића, који је у јединству са Вартоломејем, па самим тим и папом. Сви клирици који помињу епископе који помињу Првослава Перића ће бити у општењу са Вартоломејем и папом. Сви верници који иду на Литургије где се помињу епископи који помињу Првослава Перића, који помиње Вартоломеја биће у јединству са папом.

ЗАКЉУЧАК

Дошло се до краја. Педесетогодишња екуменистичка прегнућа јуче су добила свој епилог - Унију (бивших) православних и римокатолика. 

Овом Унијом је постављен темељ за Антихристову религију у коју ће, временом, бити фузионисане и остале светске религије. Док је трајао екуменистички молебан у Изнику, са минарета се јасно чуло „Алаху Акбар“. Нису се чак ни потрудили да искључе намаз за тако „важне“ госте...

Човеку треба много храбрости да би се одвојио са неколицином и ишао против светских струја, увек исмеван од „паметних“ и малтретиран од „јаких”. Једно од најстрашнијих искушења за православне у ова, последња времена, је ово:  „Зар си само ти у праву, а сви остали греше“.

Али, ово искушење неће поколебати верне, који знају да је стадо Христово увек било мало (под Крстом Христовим биле су само три жене и један младић), а пут који води у вечни живот увек је био узак, док ће на крају времена бити крајње оскудан у путницима.

У то време Црква ће бити изложена суровом прогону, али, упркос томе - како потврђује и Свети Иполит Римски - „неће престати да постоји“.

На крају времена, Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву сачињаваће заборављене и наизглед неуједињене мале парохије, које можда неће ни знати једна за другу, али ће међусобно бити уједињене тајанственом везом Тела и Крви Господње, у Духу Светом, заједничким предањем које неће прекинути.

У то време верни ће вапијати: „Да, дођи, Господе Исусе.“