У очи светог Саве ове године Радомир Оташевић из Љутовчице отишао је био са својим млађим братом Стојаном да вуче дрва. Целога тог дана није се баш најбоље осећао. Пред вече осети јачу клонулост и у телу и духу и каже брату Стојану, да му није нешто добро и да ће да иде кући: а ти кад извучеш те саонице, хајде и ти.

Тако и учини, кући дође у смирај сунца.

Уђе у собу и седне поред фуруне, да се огреје и одмори. Пошто се мало огрејао, пође на кревет да легне; и тек што је сео на кревет, а оно у тај мах појаве се три црна страшна човека: један чело главе са правом великом удицом, други с десне стране са великим копљем у руци и трећи с леве стране. Били су веома страшни, - праве наказе. Црни као Aрапи, велики скоро за два човека, са огромно великим и страшним очима, великим покученим носовима, таквог изгледа да их је било страх погледати. Тада се већ почео хватати први сумрак. А они, како су се појавили, одмах нападну Радомира. Прво га удари копљем у десно ребро онај што му је стајао с десне стране и то тако јако да је овај закукао из свег гласа. Потом сва тројица навале на њега: почну га ударати, тући, гњавити..., а он се почне бранити, скакати по кревету, певати црквене песме и призивати Спаситеља Христа и Богоматер да га спасу. И тако та борба трајала је око пола сата. А његови укућани мислили су да је он полудео.

Кад су демони одступили, он је био у великој ватри и једва је могао да процеди кроз зубе: „Во-ди-цу-у-у!“ Кад су му донели богојављенску водицу и сипали мало у уста, њему се језик одрешио и ватра која га је била обузела, мало је уминула. Затим је хтео да се прекрсти, али руком ни да макне; рука је била укочена. Покуша да чита коју молитву, али ни то није могао. Потражи те му донесу крст и пошто је исти целивао и ставио себи на груди, могао је да чита „Оче наш“, и после неколико очитаних „Оче наш“, могао је да се прекрсти. На десној страни ребара осећао је велики бол од пробада и то баш на оном месту где је копљем био ударен. Услед свега овога брат Радомир лежао је у кревету читаву недељу дана, сав изломљен, док се постепено није опоравио.

Ја сам поменутог испитивао о свему овоме, као и о узроку овог демонског напада, но он ми ништа није могао рећи. Ја пак држим да је узрок овог напада духовно уздизање брата Радомира, јер се исти веома марљиво и прилежно трудио да што више угоди Петру.

А сатана видећи то, чинио је разне покушаје да би га смео у томе, па најзад прибегао најнепосреднијем средству - директном нападу, да би га како, по његовом мишљењу, уплашио и овај се тргао натраг и поново пао у његове канџе. Но Господ је то обрнуо у супротном смислу. Уместо да поплаши и устукне назад, он је познао са ким има да води невидљиву борбу, видео је добро какав сатана у свој својој  грдоби и наказности изгледа, видео је велику опасност по сваког богомољца од нестражења и небрижења за своју душу, па вазда био на опрези и мољењу Господу да га спасе и не преда оним наказама у власти какве је већ видео.

Зато и ми: Стражимо и молимо се Богу, да не паднемо у напаст (Мт.гл.26. ст.41).

Љутовница, Горњи Милановац - Јован Сарачевић (будући епископ Руске Заграничне Цркве, близак светом Јовану Шангајском)