Један наш читалац проследио нам је фотографију из наслова - коју у наставку доносимо у већој резолуцији - и написао:

„Након јутарње Литургије јуче, на први дан Божића, у храму Светог Саве, био је ручак у парохијском дому.

Молитву након ручка је започео Порфирије, а на латинском завршио овај католички бискуп - јеретик.“

Ово заједничко мољење није ништа необично када су у питању Перић и његови клирици.

То је само још једна потврда Уније БГ патријаршије са Ватиканом, а у Унији су овакви догађаји редовна појава, коју ће, временом, безмало сви Срби доживљавати као нормалну.

Очи су огледало душе - обратите пажњу на погледе Перића и бискупа!

Сетимо се само спасовданске литије (прецизније, процесије) прошле године, када је раме уз раме са Перићем ходао београдски кардинал Ладислав Немет (овде:).

Том приликом је ношена лева рука Светог Саве, али је Перић, ради пригоде, како би испало да Савина десница благосиља унијатску процесију улицама Београда, изјавио:

"Рука Светог Саве постаје за нас благослов и благодатна нит, мост који повезује небо и земљу и рука која нас води и која нас благосиља".

Присуство ватиканског кардинала, који је, иначе, рекао да је Степинац за Ватикан оно што је Косово за Србију - није сметало хиљадама оних који учествовали у процесији, јер увек је било и биће да унија има и своје клирике и своје вернике.

Да ли се тада огласио неки поп?

Ни један!

Неки калуђер?

Ни један!

Да ли је неки духовник осудио ову не издају вере - јер ови што су начелу БГ патријаршије никада нису ни били православни - већ светогрђе и скрнављење руке Светог Саве?

Ни један!

Да ли је неко коментарисао догађај?

Само "Борба за веру"!

Новинари патријаршијске ТВ "Храм" су - у директном преносу - радосно узвикивали:

 "Ево и кардинала уз патријарха!"

А коментатор догађаја, извесни ђакон: "Морамо приметити да је ово историјски тренутак, да неки кардинал учествује у спасовданској литији".

Онима који држе своју веру за драгоцено зрно бисера из јеванђељске приче Господње, јасно је да је пут којим иде БГ патријаршија отпадија и унија,  и јасно им је да то није пут којим могу задобити Царство Божије и Небеску Србију, коју предводи духовни прародитељ наш Свети Сава.

Они који знају ту истину су телесни и духовни потомци некадашњих Срба, који нису прихватили срамну Флорентинску унију 1439. године.

 Српска делегација, укључујући српског патријарха, није ни присуствовала сабору у Ферари и Фиренци. 

• Српски деспот Ђурађ Бранковић је забранио српском патријарху да оде на сабор, према неким изворима под претњом смрти, што је био јасан политички и верски став против уније.

• Српска Православна Црква је тада задржала своју самосталност и очувала чистоту православног учења, одбацујући врховну власт римског папе, што је био главни услов уније.

• Иако је Византија прихватила унију из нужде, тражећи помоћ Запада против Османлија, Србија, која је такође била угрожена, није продала тада веру за вечеру, нити је била спремна на доктринарне уступке.

У последњој књизи Светога Писма, постоји место где Христос заповеда еванђељисту Јовану, да напише цркви у Лаодикији и да каже:

„Знам да ниси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Но, како ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те."

„Ни студени ни врући у Лаодикији – каже Свети Владика Николај - били су они, који су се називали хришћанима, али су у исто време узимали учешћа у паганским светковинама и држали незнабожачке обичаје“.

Зар није јасно који су то Срби  у ово време?

Иначе, и сада у српском народу, као на Косову Пољу,  постоје три табора:

Један табор чине христоверни, а други безверни.

Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални (то су ови што учествују са Перићем и бискупима у процесијама и молитвама и помињу га на Литургији).

О безверцима или безбожницима није потребно ни говорити.

А вас, христоверна браћо и сестре, који сте одавно изабрали свети пут предака својих, светаца, витезова и мученика наших, нека Новорођени Богомладенац Христос троструко благослови по молитви Светог Архиђакона и Првомученика Стефана, Светог Саве, Светога Кнеза Лазара и свих косовских јунака и мученика!

Амин!