| Уредништво: Одговор на нову јерес у Београдској патријаршији (2) |
| уторак, 07 април 2026 | |
|
Епископ браничевски Игњатије ставља под сумњу свеопштост васкрсења и постојање пакла, иако је вера у опште васкрсење темељна догма хришћанске вере, садржана у Никео-Цариградском символу вере. Он се, паушално, позива на Свете Оце и Светог Максима, што је хула, јер Оцима спочитава јеретичка учења: Игњатије: „Постоји међу оцима, исто тако код Светог Максима, питање да ли ће сви васкрснути. Да ли ће пакао постојати као патња других људи и, овај, поред раја, да се вечно они пате, да их Господ гледа... Каква може патња бити ако буде смрт укинута и за њих? Смрт је највећа патња...“ ОДГОВОР „БОРБЕ ЗА ВЕРУ“ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ И ВЕЧНА СУДБИНА ЧОВЕКА - Православни догмат и критички осврт на новотарска тумачења - Сажетак У овом наставку анализираћемо поједина новотарска богословска тумачења која доводе у питање свеопште васкрсење мртвих и постојање вечних мука, указујући на њихову противуречност са Светим Писмом, Светим Предањем и саборским одлукама Цркве. Посебну пажњу посветићемо односу између васкрсења, Суда и вечне судбине човека, као и историјским јеретичким учењима сличне садржине (оригенизам и апокатастаза). Показаћемо да православно богословље недвосмислено исповеда свеопште васкрсење, реалност суда и вечност различитих начина постојања у односу на Бога. Такође дајемо обавештење, да смо на нашем Телеграм каналу поставили кратак видео запис Игњатијевог излагања са нашим коментарима, који се може скинути и делити на друштвеним мрежама.
Увод Оно што је типично за главног догматичара Београдске патријаршије Игњатија Мидића, али и за остале игњатијевце, то је кованица „то има код Светог Максима“ или „како каже Свети Максим Исповедник“ или „постоји код Отаца“. И никада, али никада, они не дају референце на то што тврде. Од слушаоца се очекује да Игњатију верују на реч, поготово студената којима предаје. Јер, како ће положити испит, ако му се замере? Рецимо, ми смо, као ретко ко, ишчитавали дела Светог Максима Исповедника, и он нигде, ни у призраку, не поставља питање да ли ће сви васкрснути. То је измишљотина Игњатија Мидића. Иначе, догма о васкрсењу мртвих и учење о будућем веку представљају темељ хришћанске вере. Свако релативизовање ових истина неминовно доводи до нарушавања целокупне сотириолошке перспективе. У новотарским богословским дискурсима појављују се ставови који, као што видимо, доводе у питање свеопштост васкрсења, као и могућност постојања вечних мука, често полазећи од редукованог схватања смрти као јединог облика страдања. Ми ћемо показати несагласност и директну супротност таквих ставова са православним Предањем.
2. Догматска основа: свеопште васкрсење мртвих Исповедање свеопштег васкрсења садржано је у Никејско-цариградском Символу вере: „Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“ Ова формулација не оставља простор за сумњу у:
Христос сведочи да ће васкрснути сви: „И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда“ (Јн 5,29) Апостол Павле потврђује: „Јер као у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети“ (1Кор 15,22) Светоотачко предање једногласно тумачи ове стихове као сведочанство свеопштег васкрсења, без изузетка. У свом делу „Вера светих“ или „Катихизис Источне Православне Цркве“, Свети Владика Николај пише: Шта значи то: „Васкрсење мртвих"?
Када ће бити опште васкрсење?
У каквом су стању душе мртвих до васкрсења?
Којим судом је осуђена душа на привремено блаженство, односно на привремено мучење?
Када бива Посебан суд?
На коме се суду одређује вечно блаженство или вечна мука?
Када ће бити Последњи суд?
Каква је разлика између Посебног и Последњег суда?
Зашто не би душе праведника одмах после одласка из овог живота уживале вечно блаженство у Небеском царству?
Има ли још који разлог?
3. Светоотачко учење о васкрсењу Свети Јован Дамаскин учи:
Свети Григорије Богослов наглашава:
Свети Максим Исповедник повезује васкрсење са коначним испуњењем Божијег плана:
Из ових сведочанстава произлази да:
4. Питање пакла и вечнИХ мукА Господ Исус Христос, говорећи својим ученицима о Свом Другом Доласку, Страшном Суду, казни за грешнике и награди за правднике, недвосмислено сведочи да ће пакао бити вечан као и рај: "И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни." (Мт 25,46) Кључна богословска чињеница:
Свети Оци тумаче пакао не као спољашњу казну, већ као:
Свети Василије Велики:
Свети Исак Сирин:
Ово показује да:
5. Критика редукције страдања на смрт Теза да је „смрт највећа патња“ и да без смрти нема страдања представља:
Православно учење наглашава:
Свети Максим Исповедник указује:
6. Историјски јеретички контекст 6.1. Оригенизам Ориген је учио:
Ово учење је осуђено на Петом васељенском сабору. 6.2. Апокатастаза Основне карактеристике:
Црква је ово учење осудила јер:
7. Канонско предање Цркве Саборске одлуке потврђују:
Осуда оригенизма на Петом васељенском сабору укључује:
Ово представља јасан канонски критеријум за оцену новотарских тумачења.
8. Православна синтеза Православно богословље држи следеће истине у нераздвојном јединству:
Кључна формула:
Таква позиција неизбежно рађа практични морални минимализам или крајњи хедонизам "узми све што ти живот пружа" чак и ако се декларативно задржава хришћанска терминологија.
10. Закључак На основу Светог Писма, Светог Предања и канонског учења Цркве, може се закључити:
Свако учење које:
представља не само одступање и противност догматском и канонском предању, већ ЈЕРЕС!
Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|
|
| Последњи пут ажурирано ( среда, 08 април 2026 ) |