Повремено бацимо поглед на насловну страну сајта БГ Патријаршије. Данас видимо да им је ударна вест доношење Појаса Пресвете Богородице са Свете Горе.
Сваке године, од кад је Порфирије постао патријарх, они о Спасовдану донесу неку светињу, да би дошао народ.
За овај Спасовдан, видимо, донели су Појас Пресвете Богородице.
У свим објавама, које су публиковали тим поводом, написали су „Чудесни Појас Пресвете Богородице“, што значи да није у питању грешка, већ незнање.
Реч „чудесно“ се обично користи за описивање нечег што је изванредно, величанствено, прелепо или фасцинантно (нпр. чудесан пејзаж, чудесан дан, чудесна ноћ, чудесан догађај...) - као узвик или прилог када се нешто одвија преко свих очекивања, на најбољи могући начин.
У дословном смислу, значи нешто што се десило на натприродан, необјашњив или божански начин (нпр. чудесно исцељење).
У контексту Појаса Пресвете Богородице, употреба речи „чудесан“ је погрешна. Правилно је рећи „Чудотворан“, јер описује суштину и дејство Појаса Пресвете Богородице (његову чудотворност), а не његова спољашња својства (рецимо, од каквог је материјала или каквом уметничком вештином је направљен).
Исто тако, када говоримо о моштима, не кажемо „Чудесне мошти“, већ „Чудотворне мошти“ или „Чудотворна икона“, а не „Чудесна икона“.
Иначе, од 2021, Перић је почео да за Спасовданску литију „наватава“ народ (овде:) не само доношењем Светиња, већ и директивама преко београдског свештенства (кажу – зове и из других епархија).
Опет у циљу приказивања да новотарци имају народ, уведена је пракса да Спасовданска литија почиње у 19 часова (наводно зато што људи раде), иако црквена правила налажу да се литије одржавају одмах после Литургије.
Овде се не сме изгубити из вида да по црквеном рачунању времена дан почиње око 17 часова, што значи да док у Београду у четвртак буде ишла "спасовданска" литија, у храмовима ће се увелико служити службе петка.
Суштина окултизма је инверзија, односно окретање наопачке православних симбола, обреда и правила.
Па уколико се литија не одржава пре подне, већ увече или Сабор не одржава у "великој соби на спрату" (Мк. 14,12-16), у „горњој соби“ (Лк. 22,7-13), по угледу на Тајну вечеру(односно у сали за Саборе на другом спрату патријаршије), већ у крипти - гробници Храма Светог Саве, размислимо у шта се то претвара?
Подсетимо се, да су прошле године за Спасовданску литију донели леву руку Светог Саве, а раме уз раме са патријархом Порфиријем корачао је кардинал Ладислав Немет, због чега је ова литија названа „унијатском“ или „процесијом“.
"А све Саво на кољена клечи, блиједо му лице од ужаса!"
За омасовљавање литије 2024. године, користили су мошти оца Јустина, док су, истовремено, погазили све Јустиново.
2023. носили су мошти Светог Владике Николаја, које су специјално за литију донете из Лелића...
Док се, истовремено, Свети Владика, са Небеском Србијом, жалио Богу на своје Србе:
...Нису Срби кано што су били.
Лошији су него пред Косовом,
На зло су се свако измјенили.
Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу Душанове,
Ал даром се твојим погордише,
Од Тебе се лицем окренуше.
Господа се српска изметнула,
На три вјере оком намигују,
Ал ниједну право не вјерују,
Православље љуто потискују.
Одрекли се српскога имена,
Одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили.
А ко диже цркву задужбину,
Не диже је Теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Великаши правду погазили,
Богаташи милост оставили,
Не поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији гради,
Нит нејаког јаки подржава,
Већ га ломи док га не саломи,
Нит сусједа сусјед оправдава,
Већ се куне криво за неправду,
Због блатњаве земље од аршина.
Свештеници Вером ослабили,
Нит дјевојке држе дјевојаштво,
Свилу носе грехом се поносе,
Млади момци поштењу се смију,
А свој разврат ни од ког не крију,
Нити народ за недјељу мари,
Ни за празник ни обичај стари,
Нит празником црквс испуњује,
Празне цркве ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и цркве;
Свуд се црни црно беззакоње.
Стид ме једе и стид ме изједе.
Због гријеха народа мојега,
Што и мене држиш близу себе.
Зато плачем мој Предраги Спасе,
Вјечност ми је кратка за плакање,
Волио бих и у паклу бити,
Само Срби да сe Богу врате“...
Тад Сатану Господ одријешио,
Из пакла га на Србе пустио,
Да до рока своју вољу врши,
Ал се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха...
Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!