Плашили смо се да ће ВИ постати слична човеку, али се дешава супротно. Први који је ово приметио није био блогер алармант, већ професор математике. Андреј Хреников није лик из филма „Повратак у будућност“ који је изненада видео апокалипсу у чет-боту. Он је руско-шведски математичар и теоријски физичар, професор на Универзитету Линеј у Шведској и директор Међународног центра за математичко моделирање.

Његова интересовања укључују квантну теорију, основе вероватноће и сложене системе: човек за кога су речи „модел“ и „стање“ познате без икакве мистике.

Зато је толико важно шта се догодило када је Андреј Хреников провео месец дана блиско сарађујући са ГПТ-ом на научном проблему, користећи ВИ у пуном потенцијалу: не као напредни претраживач или референтни алат, већ за дуге дебате са њом, стална разјашњења, напредак у разумевању и преокрете са погрешних путева.

И на крају, појавило се узнемирујуће, ако не и застрашујуће, питање које је Хреников поставио у наслову своје видео приче о овом експерименту:

„Вештачка интелигенција + неуропластичност мозга: Да ли се претварамо у биороботе?“

Могући приговор се одмах јавља. Можда је професор једноставно био уморан — тежак посао, рокови, недостатак сна.

На крају крајева, стално хватање халуцинација модела и исправљање његових лутања представља огроман напор за будност, исцрпљујући чак и без икаквог преусмеравања мозга на алгоритам.

Да ли је то могуће?

Али Хреников има много занимљивију теорију, ону која се не може свести на умор.

Према његовом запажању:

Не само да се мења текст генерисан током интеракције са моделом, већ се мења и стање особе која ради са моделом: осећај губитка менталне енергије, пригушење емоционалности...

Када раде заједно, ГПТ не „огледа“ наше емоције. Вештачка интелигенција обрађује наша осећања путем статистичке машине обучене на милијардама текстова и враћа их већ обрађене. За оне који сумњају да је одрасли мозак уопште способан да се тако брзо реструктурира, Хреников подсећа на причу о Финеасу Гејџу:

848. године, челична шипка пречника 3,2 цм прошла је кроз његову лобању пуном брзином - и 178 година касније, неуронаучници и даље расправљају о томе шта је тачно то променило у његовој личности.

Трансформација у инфограме је већ у току.

ГПС је већ преобликовао наш осећај за простор, паметни телефони су преобликовали наше памћење, а друштвене мреже су преобликовале начин на који видимо себе споља.

Страшне ствари се дешавају особи када сада значајан део свог дневног времена активног размишљања проводи не сам или у расправи са другом особом, већ у активном дијалогу са системом који се никада не умара, никада се заиста не свађа и увек је спреман да ухвати неформулисану мисао...

Ово је пут до уништења душе...