Од једног нашег посетиоца из Требиња добили смо писмо, из ког доносимо кључни део:
>>Поштовано Уредништво,
На највећи и најрадоснији хришћански празник Васкрсења Господа Исуса Христа, православни хришћани Требиња, који су Пасху Господњу прослављали на евхаристијском сабрању у Саборној цркви, присуствовали су досад невиђеном оскврњењу.
Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, од својих свештеника је захтевао да се у олтар најпре уведу деца (дечаци и девојчице), а потом и одрасли мирјани (и мушкарци и жене). Свештеници су буквално терали жене да уђу у олтар, што је било прилично непријатно и за једне и за друге, а Епископ их је лично причешћивао све, и децу и одрасле, унутар олтара између Часне трапезе и Горњег места. Збуњени и зачуђени свештеници су објашњавали још збуњенијем и зачуђенијем народу како је то што се чини иначе древни обичај у Грчкој – посебно да жене улазе у олтар!? Епископ Григорије је навео народ да учини тежак грех, и да заједно са њим погази свете каноне који изричито забрањују мирјанима, а нарочито женама да улазе у олтар:
Канон 69. Петошестог Васељенског Сабора:
„Нека је забрањено свакоме ко припада лаицима да улази унутар светог олтара. Ово, по древном предању, може бити допуштено само власти и царском достојанству када зажели да принесе дарове Творцу.“
Канон 19. Лаодикијског Сабора:
„…Само је свештеним лицима допуштено да улазе у Олтар и причешћују се тамо.“
Канон 44. Лаодикијског Сабора:
„Не приличи да жене улазе у олтар.“<<
Дакле, ове, 2014. године, открила се коначно сва тајна новотарства у СПЦ: самозвани бискуп херцеговачки Григорије, прекршивши Свете каноне Цркве Божије, увео је народ у олтар саборног храма у Требињу, и тамо га причешћивао, трабуњајући нешто о некаквим старим обичајима. Некада се епископима, који су чинили велика добра Цркви, давао надимак у складу са заслугама – тако је један Григорије Богослов, а други Просветитељ, јер је крстио Јерменију. Младен Дурић, који је у монаштву узео славно име цариградског патријарха, уводећи жене и нерукоположене у олтар да их тамо причести, постао је, и остаће, све до јавног покајања у крвавим сузама, Григорије Оскврнитељ, непријатељ Свете земље Херцеговине, Светог Саве дедовине. Тиме је показао куда води његов пут кошаркаша, фудбалера, бонвивана, Дон Жуана, носиоца паћоти ципелица и возача најскупљих џипова – води тамо где нема Христа и Небеске Србије, него је плач и шкргут зуба!
Херцеговина је света земља Србинова, у којој је толико људи крв пролило за Христа зато што нису хтели да се покоре папи и његовим лажним свештеницима, који већ одавно немају олтара, па своје несрећне и заблуделе потчињене причешћују код „часне трпезе“. Зато што су одбијали да приме папско причешће, Србе из Херцеговине су клали и бацали у јаме, чиме су на хиљаде душа, мученичке душе, спасене за вечност. Али, данас, када Григорије Оскврнитељ ради на екуменском зближавању с папистима, и себе зове бискупом херцеговачким, народ мора знати – не сме да иде за таквим издајником Вере јер ће изгубити душу!
Народу који се огрешио послушавши самозваног бискупа Григорија, преносимо речи духовника, кога смо замолили да прокоментарише овај догађај: „Народ који је ушао у олтар – позвати на покајање и исповест. У олтару се мирјани не причешћују, чак ни деца. Јер се зна где се народ причешћује. Некада су се само цареви причешћивали у олтару, и нико више. Познато је да се женско дете чак ни после крштења и миропомазања - ради уцрковљења – не носи кроз олтар, већ само мушко“.
Дакле, ко год је у олтар улазио, треба да оде код правих свештеника, не Григоријевих следбеника, да се покаје за то своје незнање, и на све начине треба да бежи од онога ко је погазио целокупно предање Православне Цркве.
Сада вам је, поштовани посетиоци, јасно зашто Тихон из Студенице, архимандрит по чину а новотарац по духу, докторирао на скраћивању и уклањању иконостаса, и јасно вам је зашто ће таквога да изаберу за владику, да би, заједно са перјаницама новотарско – душегубног епископата, Игњатијем, Григоријем, Максимом, Давидом, наследницима Амфилохија, Атанасија и Иринеја Буловића срушили до темеља СПЦ. Ипак, дужност сваког верника је да зна своју веру, и да је не продаје никад и никоме.
,,Као што већ рекосмо” – учи нас свети Апостол - ,,и сада опет велим: ако вам ко проповеда Еванђеље другачије него што примисте, анатема да буде!” (Гал.1,9) (Архиепископ Аверкије, Света Ревност, стр. 89)
