- Извод из Православног тумачења Новог Завета -

 (Јн 18:12-23; Мт 26:57-60; Мк 14:53-65; Лк 22:54,63-65)

Ухвативши Господа Исуса, непријатељи су Га повели свезаног (ово спомиње само свети Јован) у дом у коме су живели првосвештеници. Допуњујући оно што саопштавају прва тројица јеванђелиста, свети Јован једини каже да су Господа довели најпре код Ане, који Га је испитао и затим послао Кајафи.

- Извод из Православног тумачења Новог Завета -

(Мт 27:2,11-30; Мк 15:1-19; Лк 23:1-25; Јн 18:28-19:16)

И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, намеснику - од времена када су Римљани покорили Јудеју, Синедриону је одузето право да кажњава смртном казном (Јн 18:31). Убиство Стефана каменовањем, представљало је самовољни поступак. По закону, окривљени за богохуљење кажњавани су каменовањем, али Јудејци су, несвесно испуњавајући вољу Божију, желели да Господа Исуса Христа предају на срамнију смрт - распеће на крсту - па су Га са тим циљем, након што је Синедрион изрекао смртну пресуду, одвели код Понтија Пилата - игемона (хегемона), то јест намесника - управитеља.

О СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

Хлеб срце човека укрепљује [1] - најављивао је пророк о неком чудесном хлебу, који, за разлику од обичног материјалног хлеба што укрепљује тело, треба да укрепљује срце човеково. Нашем срцу потребно је укрепљење! Оно се страшно поколебало приликом нашег пада и, само по себи, не може да заустави то колебање. Непрестано га потресају различите страсти. Узалуд пали човек у својој заслепљености прича о чврстини људске воље. Те чврстине нема: воља се поводи за насиљем греха који над њом господари. Неопходан је најављени чудесни хлеб, како би укрепио поколебано, слабо срце човеково [2].

Тиха ноћ покри беле камене куће у Јерусалиму. На Голготи побијена три велика крста, упирућа у зарумењено небо, одавно поцрнеше и изгубише се. Изгуби се каменита стаза која је вијугала између дивљих ружа и смокава, к жртвеном брегу. Пре подне по њој, са израњављеним ногама, увенчан трњем и тешким дрвеним крстом на рамену, прође Спаситељ, а за њим миљаху као мравињак гомиле људи, жељни да виде нечувено мучење.

Страсна седмица, углавном, нема никакве везе са Великим постом. Сврха Великог поста је да припреми човека за достојан сусрет Светлог Васкрсења Христовог. Пост Страсне седмице је посебан пост, одређен за помен последњих дана земаљског живота Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, Његовог страдања, смрти и погреба.

Христос је међу нама, драги моји читаоци!

Улазак Господњи у Јерусалим. Врбове гранчице које смо освештали изнова подсећају на приближавање Васкрса Господњег. Зима пролази. Душе, оковане ледом греха и успаване заборавом Бога, буде се под утицајем благодати и почињу да посежу ка Сунцу Правде – Христу Богу нашем.

ЧИМЕ ДУША ДА ДОЧЕКА ЦАРА СЛАВЕ

Подигните, врата, врхове ваше, и уздигните се, врата вечна, и ући ће Цар славе [1]. Ово Дух Свети саопштава и проглашава устима богонадахнутог пророка.

КАКО У ДУШУ СТУПА ЦАР СЛАВЕ

Радуј се много , кћери Сионска,
подвикуј, кћери Јерусалимска;
ево, Цар твој иде к теби,
праведан је и спасава,
кротак је и јаше на магарцу,
 и на магарету, младунчету магаричином.

Пророштво о догађају кога се данас сећамо и који празнујемо, пророк Божији изговорио је више од четири стотине година пре но што се збио. Господ наш Исус Христос, завршивши Своју проповед на земљи, свечано је ушао у царски град Јерусалим, у град поклоњења истинском Богу, у град пре свега Божији.

ВРБИЦА - ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота Св. праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос после четвородневног пребивања у гробу васкрсао из мртвих. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник са полуваскрсним богослужењем у великом је поштовању код Срба, и многи га славе као своју Крсну славу.