header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Игор Друз: Нација глобализма, паства „антицркве“ (маестрална анализа!) Штампај Е-пошта
четвртак, 16 мај 2024

 Пре 20-ак година, са извесним изненађењем сам видео да Амбасада САД истовремено финансира наизглед веома различите покрете у Украјини: укронацисте, шизматике, вехабије, разне псеудохришћанске и неоисточне секташе, содомите, наркомане.

Наравно, одмах ми је пала на памет идеја која је лежала на површини да је подршка тако различитих снага заснована на принципу „с ким смо пријатељи“. Јасно је да се глобалисти друже са свима који су против Цркве и Русије. Како воле да кажу: „Раздвојени али једнаки“; различити по деградацији, али једнаки у мржњи према хришћанству и руском свету. Међутим, временом сам схватио да питање није само ово, питање је много дубље. Отприлике исти процеси се одвијају широм земаљске кугле, где се од разних врста „мањина” формира нека врста глобалне нације, нека врста „суб-етноса” глобалног супер-етноса. За уједињени свет под контролом једног диктатора, потребна нам је уједињена глобална нација која ће прихватити „нову нормалност“ а ла Шваб, и која се у теолошком смислу може назвати „антицрквом“. А процес формирања свог „јата” од разних врста „мањина” из све снаге финансирају глобалисти.

1. Нове политичке нације.

Црногорски националиста не може да се пресели на стални боравак у Београд, а да није оптужен за издају, иако говори исти језик; али ако заувек оде у Лондон, биће чак и похваљен као разуман. И непристојно је да се каталонски националиста из Барселоне пресели у проклети империјални Мадрид, иако му је матерњи језик шпански. Али пресељење у Њујорк заувек је права ствар за њега! Само ћу прећутати да Украјинци путују у Москву на стални боравак: стигма издајника је као таква загарантована. Међутим, истовремено, исељавање суграђана у било коју европску престоницу је предмет одобравања и зависти поносних Украјинаца. Чинило би се нелогично: националисти у класичном смислу те речи напустили су родну земљу само као крајње средство, али модерни о томе стално сањају.

Али све је природно: нове вештачке нације се у почетку формирају као провинције глобалног света, са стварним признањем њихових главних градова као што су Вашингтон и Лондон. Ово се такође огледа у нивоу њиховог управљања у политичком и економском смислу: чим се лидери таквих поддржава одвоје од старих нација, они одмах предају своје територије и привреде контроли наднационалних структура. Смешно је говорити о независности целе Хрватске и Косова. Њихови демијурзи се налазе у западним престоницама: њихово стварање је одатле финансијски подржано, а одатле је дошло и политичко признање њиховог легитимитета.

Осим тога, сваки народ има не само просторну, већ и временску димензију. Нове вештачке нације су првобитно програмиране за веома кратко постојање по историјским мерилима од неколико деценија, након чега њихови присталице постају космополитски „Американци” – чланови глобалног „суперетноса”. У истој тој Украјини, апсурдни бандеров секташ И. Фарион јадикује се да је, чим је тамо наступила дерусификација, одмах почела велика американизација, а енглески је тамо постао доминантан језик.

Али није могло бити другачије; првобитно су га осмислили архитекти високог нивоа пројекта „Украјина“! Политички украјинизам је био привремени феномен, планиран као ован против рускости, а требало је да га прати англизација и растварање украјинскости у глобални „мелтинг пот“, што се и дешава.

Осим тога, у православном свету стварање оваквих вештачких држава повезује се са стварањем џепних расколничких „цркава“, првобитно спремних да постану огранци светске (анти)религије и са тамошњим усађивањем неопаганизма. А у неправославном свету, на таквим независним (од Бога) територијама, уз помоћ власти, активно се стварају свакојаке секте у стилу Њу Ејџа, које подржавају власти, као да су „ исконска религија”.

Нове државне формације и аутономије се донекле издвајају, створене, с једне стране, на основу реалних етничких група, али, с друге стране, потпуно вештачке у својој идеологији и фалсификовању историје. Они иду истим путем као и потпуно вештачки народи. Иста аутономна Шкотска најавила је да ће прва ствар након потенцијалног изласка из контроле проклетог Лондона бити улазак у Европску унију, под контролом још проглобалистичкијег Брисела. Такође подржава глобалне трендове који су антинационалне природе, на пример, уништавање институције породице и насељавање земље њима страних миграната. Односно, нова политичка нација Шкота је такође потпуно вештачка, пошто одбацује основне духовне принципе аутохтоне етничке групе.

Генерално, идентитет грађана свих нових поддржава изграђен је првенствено на мржњи према империјалној нацији од које су се одвојили. Укључујући и мржњу према својим прецима који су били део тога. Идентитет истих поносних Украјинаца и Литвина изграђен је на негативном, на тези „ЈА НИСАМ Рус“, Црногораца – „ЈА НИСАМ Србин“, Каталонаца – ЈА НИСАМ Шпанац. Такве националне мањине немају ништа осим чисте мржње према својој правој Отаџбини, поноса на измишљена достигнућа (древни Украјинци су ископали Црно море) и, истовремено, зависти према народу од кога су отпали. Али ништа добро и дугорочно се не може градити на мржњи, њени корени су паклени...

Истина, неки неонационалисти бране породичне вредности и због тога ће бити расејани и кажњени након што заврше задатке који су им додељени.

2. „Аутохтони народи“

Посебно питање су староседеоци племена која живе у удаљеним и дивљим крајевима, као и цивилизованији, али мали народи који су остали без својих држава и немају шансе да их добију. Њихови задаци су исти као и задаци већих вештачких нација, само у мањем обиму. Иста племена Индијанаца и Ескима су скоро потпуно узета под контролу Сороша и сличних олигарха. По налогу својих покровитеља, они су стално заузети судским прогоном беле хришћанске већине под изговором наводно страшног вековног угњетавања преко адвоката из редова представника либералне нације. Такође, староседеоци се повремено упуштају у физичке нападе на белце, паљење хришћанских цркава итд. У резерватима америчких Индијанаца отворена су казина, на која им је права дао познати адвокат-лобиста са чисто индијанским презименом Абрамоф. Тамо су белци увучени у блуд, пијанство и наркоманију и упропашћени коцкањем. Наравно, од тога пате и обични Индијци, али лидери које су купили такви „Абрамофи“ зарађују много. Унајмљеним домороцима отворено се изигравају велики глобалисти: на пример, идеолошки дегенерик папа Фрања, да би помогао у распиривању антибелог расизма, драматично се извинио индијанским племенима Канаде за геноцид над домородном децом у хришћанским интернатима, измислио од либералних новинара. У ствари, све се дешавало обрнуто: Индијанци су често убијали хришћанске мисионаре и пионире, који су им стварали могућност да живе као људи, а не од глади у шаторима, где им је половина деце умрла у детињству.

Мафијаши које су ангажовали глобалисти из племена Мапуче, под истим изговорима, палили су хришћанске цркве у Чилеу итд. Скоро сав овај домаћи „БЛМ” је организован и плаћен одозго, обично нема говора о било каквим независним „националноослободилачким” покретима. Сорош је купио и доста циганских вођа, вођа народа крајњег севера Европе итд. Задатак свих ових покрета је исти: да разнесу националне државе изнутра, чинећи их зависнијима од наднационалних структура, борећи се против хришћанства и морала под изговором заштите древних „изворних обичаја“. Посебно су активни у промовисању климатске агенде, односно деиндустријализације. Наравно, нису сви представници таквих народа гориво за глобалистичку револуцију: знатан део све то одбацује. Међутим, њихову племенску имовину су у великој мери откупили глобалисти, а њихова младост је пропагирана. Дакле, као и у Украјини, „ко не скаче је Московљанин“ (па, или још један проклети империјалац).

Много удружења је одавно створено на бази конгломерата таквих „активиста“ које плаћају глобалисти. Посебно је утицајна Организација непредстављених нација и народа (УНПО). Уопштено говорећи, број чланова УНПО-а је стално растао, обухвата представнике више од 45 нација света, који броје више од 300 милиона људи. Тамо су својевремено отерани чак и Татарстан, Коми, Удмуртија, аутономије Северног Кавказа, а тек у последњу деценију и по изашле одатле!

Дакле, ако видите још једно оригинално чудо у перју, онда имајте на уму да је ово само унајмљени једач грантова, агент промене.

У новије време ће такав инструмент борбе против белих хришћана постати непотребан – скоро сви ће постати космополити и поданици сина погибли. Дакле, лажна одбрана „интереса аутохтоних народа“ ће у основи бити готова.

3. Наркомани.

Још један важан „субетнос“ једне глобалне нације су наркомани. Трговину дрогом у потпуности контролишу глобалисти, који на томе зарађују огромне паре. Они такође финансирају организације за „људска права“ за наркомане, које промовишу идеју о „нормалности“ дроге и низ сродних порока. Штавише, поред посла о „белој смрти“ и смањењу човечанства уз њену помоћ, за глобалисте је веома битан још један аспект – антихришћански. И то нису „измишљотине теоретичара завере” - не, то отворено признаје један од главних идеолога дрогирања човечанства, Тимоти Лири. Да подсетим, својевремено је др Тимоти Лири са Одсека за психологију Универзитета Харвард у својој аутобиографској књизи „Обрнути оквир” подигао завесу на оно што је било у главама његових колега – Расела, Олдоса Хакслија и апологета „Франкфуртска школа“ - „научни“ психолози-злостављачи. Управо је ова школа стајала иза стварања контракултуре на Западу са својом тријадом „рок-секс-дрога” која је била погубна за младе. Тако је овај Лири написао: „Од првог дана се боримо против јудео-хришћанске оданости једном Богу, једној религији, једној стварности. Лекови који излажу мозак мноштву светова неизбежно ће довести до политеистичког погледа на универзум. Осећали смо да долази време за нову хуманистичку религију засновану на разуму, добронамерном плурализму и научном паганизму.”

Дрога је саставни део сатанских ритуала. Осим тога, наркомани су обично спонтани космополити, усмерени не на љубав према свом народу и породици, већ на извесну дегенерисану субкултуру створену у Британији и САД. Британски институт Тависток одиграо је огромну улогу у ширењу дроге и стварању пратећих масовних култних феномена – од музике и филмова који проповедају „висок” до одговарајућих књига и „научног” оправдања за вештачко замагљивање свести. Наркомани су обично спремни да изврше било коју команду, да издају своју веру, отаџбину, своју породицу, зарад подлог напитка. Они нису у стању да се одупру самовољи власти и стога стварају нови светски поредак.

Са становишта хришћанства, зависност од дроге, као и алкохолизам, који је њему сличан, је врста самоубиства, тако да раније људи који су умрли од интоксикације нису ни сахрањивани на гробљима.

Наркоманија не само да се на крају времена неће укинути, већ ће постати обавезна за многе категорије становништва и добиће огроман обим.

4. Хомосексуалци.

Ширење содомије обезбеђују и наднационалне структуре које на то троше милијарде долара из буџета САД и земаља ЕУ. Одатле се финансирају скоро све „ЛГБТ организације“ (забрањене у Руској Федерацији), без обзира на њихову локацију.

Недавно се на интернету појавила занимљива монографија „Хомосексуалност очима контраобавештајне службе“, коју је написао пензионисани потпуковник КГБ и ФСБ С. Јурјев – 20 година је био „хватач шпијуна“ у Саратову, приморан да истражује ситуацију у хомосексуалним заједницама овог града. Испоставило се да већина локалних шпијуна потиче из ове средине. Он је посебно истакао:

„Једва да постоји нека друга врста људи, социјални слој, класа, етничка припадност, верска група, итд., где, као и хомосексуалци, постоји обиље рањивости да буду регрутоване од стране непријатеља. Хомосексуалци не осећају никакву националну разлику. Поставши хомосексуалац, човек губи осећај сопственог националног идентитета, односно престаје да се осећа особом националности чији је представник био пре него што је постао хомосексуалац. Иста ствар се дешава са расом и религијом. У концепту хомосексуалаца, сународник је хомосексуалац, односно „један од наших“. Био то руски хомосексуалац ​​или страни хомосексуалац. Чак и ако је хомосексуални странац дошао из табора спољног страног непријатеља, руски хомосексуалац ​​ће га сматрати сународником, односно „својим“.

Није сваки либерал хомосексуалац, али је сваки хомосексуалац ​​либерал и присталица новог светског поретка. Ово је, уз окореле наркомане, најоданији „субетнос“ политичке нације светског владара. Са становишта Православља, ово је тежак грех, Св. Јован Златоусти га је чак назвао најозбиљнијим од свих: „Тврдим да су ови (содомије) гори од убица. Убица откида душу од тела, али овај уништава душу заједно са телом. Који год грех назвали, нико неће бити раван овом безакоњу.

Ништа, ништа није неразумније и теже од таквог поругања.”

Често је содомија мистичне, ритуалне природе. Овај „суб-етнос“ глобалне нације не само да ће остати до краја, већ ће постати и супер-масовни феномен.

Превод: "Борба за веру"

Извор: https://rossiyaplyus.ru

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 16 мај 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 91 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.