Сва трагичност учених људи у СПЦ види се из овог текста епископа бачког Иринеја Буловића, који је написан у одбрану Светога Причешћа (линк дајемо у прилогу), а против свих лажи безбожне „струке“ и јеретичке лажне теологије бискупа Гргура и њему подобних, начином и аргументима великих православних теолога.
Текст је, без сумње, православан и изузетно добро написан. Читаш и не верујеш – зар је то онај епископ бачки који је огрезао у екуменизам и новотарство, и коме се због тога скоро ништа не може веровати? Да, јесте, то је епископ бачки, који овим текстом као да се враћа у своју ревнитељску младост, и нуди светоотачко учење уместо екуменистичких измишљотина.
Где је био до сада?
Шта је радио?
Зашто се у епархији бачкој и даље држи новотарски литургијски (бес)поредак?
Иако су та питања и логична и прецизна, ми их не постављамо злурадо, него са жаљењем. Јер из овог текста се види шта значи кад се епископ и богослов утемеље у светопредањском погледу на свет, и бране учење Цркве, а не своју самовољу.
С тим у вези, дужни смо да поновимо: ми, са „Борбе за веру“, никад нисмо били злу ради, него добру ради, и никад ничију пропаст нисмо желели (а поготово епископима, који су од Бога постављени да правилно управљају речју Истине Божије), него смо свима желели спасење и вечни живот, заснован, пре свега, на православном исповедању вере.
Ко зна колико пута смо критиковали и оштро нападали епископа бачког – нарочито кад је шуровао с римокатолицима и хрватским антисрпским бискупима. Али, чак и када је тим хрватским србомрсцима пожелео, са својим чедом, владиком Порфиријем, да се сви нађемо заједно у рају (а без њиховог покајања), и када смо узвикнули: „Да Бог да и он и владика Порфирије били тамо где је Степинац“ – додали смо АКО СЕ НЕ ПОКАЈУ (овде:).
Дакле, нисмо никад били безумници који олако куну и проклињу, него смо оног ко би се огрешио о нашу веру и свете Новомученике оштро прекоревали и викали из свега гласа – да се врате са лажног пута екуменизма и шуровања с јеретицима. Да се покају, а не да пропадну. Јер се било чијој пропасти радује само ђаво.
Нама је драго кад сада видимо да митрополит дабробосански Хризостом прекида везе са босанским бискупима због подршке блајбуршком усташтву (овде:).
Нама је драго кад видимо да епископ бачки Иринеј устаје против безбожних медицинара који нападају верне што се причешћују и кад разобличава антипричасне модернисте који носе православну мантију, али су протестанти.
Свакако желимо да сав епископат СПЦ крене путем отачким, и поведе овај народ тамо где треба – ка Христу. Јер ми не желимо да будемо епископи уместо епископа, него желимо да наши епископи буду правоверни.
Зато увек будно држимо стражу праве вере, и свака наша тешка реч није из мржње, него из жеље да одбранимо оно што су нам оставили преци, који, како рече песник Милан Ракић, „умираху ћутке на страшноме кољу“. Њихова крв не сме бити изневерена!
Позивамо наше читаоце на будност и опрез, али и на молитву да нам се Бог смилује и да Црква светосавска настави да корача правим путем ка истини.
ТЕКСТ ЕПИСКОПА БАЧКОГ ИРИНЕЈА
"СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ - ИЗВОР ЗДРАВЉА ИЛИ ИЗВОР БОЛЕСТИ?"
НАЛАЗИ СЕ НА СЛЕДЕЋЕМ ЛИНКУ: