Уредништво: Одговор на питања једне читатељке (крај) |
петак, 04 децембар 2020 | |
О ВЕЧНИМ МУКАМА Као истински побожна жена, читатељка се пита и о вечним мукама људи који се не спасу: „Ипак, тада ће многи људи који су у привременом паклу након Страшног суда прећи у још горе страње, па некако није у реду према њима да се радујем?“ Не заборавимо – огањ љубави Божије за једне рај, за друге пакао, како пише Александар Каломирос у свом огледу „Огњена река“:
Ми се, наравно, не радујемо мучењу грешника - да не да Бог; али, удео оних који пропадају повезан је са њиховом слободном вољом. БОЖЈИ ПРОМИСАО У ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ Читатељка нам је писала и ово: „Ако умрем пре Другог Христовог доласка и одем у Рај, свакако бих била већ задовољна тиме, тако да некако немам мотивацију (нека ми Бог опрости) да жива дочекујем Други Христов долазак, с обзиром шта све треба да се деси пре тога?“ И то је Божји промисао. Свети Лаврентије Черниговски (упокојио се 1950. године) рекао је:
Дакле, у последње дане остаће само они јаки, који ће моћи, благодаћу Христовом, да издрже сва искушења. МАЊЕ БРИГЕ, ВИШЕ ВЕРЕ Као искрена верница, узнемирена је и због других ствари: „Ја не сумњам да је Свемогући Бог све то савршено уредио, али ето то су нпр. неке ствари које мене као верника коче у радовању Другом Христовом доласку и томе да догађања у свету посматрам са те стране. Па би можда могли неки текстови нама верницима да прикажу овакве и сличне дилеме како да разрешимо и позитивније се у том смислу поставимо према тренутној ситуацији у свету.“ Сетимо се опет речи владике Николаја: „Што мање вере, то више брига. Једна од главних благодати вере јесте та што вера ослобађа човека од многих брига. Док дете зна, да има оца и да се отац брине о кући и свима пословима куће, дотле се свака његова брига брзо завршава песмом. Чим ово сазнање ишчезне, умукне и песма и сироче се осети усред роја од брига, као усред роја стршљенова. Што се човек више дреши од брига сам својом снагом, све се више заплиће у бриге. И радост замире, док од човека не остане суха кожна торба, испуњена гневом и нагнута над гробом.– На што све ваше бриге?Ово је битно питање Спаситељево човечанству, растрзаном од брига. “Ко од вас може бригом примакнути расту својему лакат један?” На што вам све бриге, ако се сутра ујутру сунце не роди? А Онај, ко се брине о томе, да се Сунце сутра ујутру роди у одређени секунд, заиста збринуће лако и све ваше ситне бриге.Вели Епиктет:– Необразован се човек тужи на друге људе, што му не иде све како треба; онај ко је тек почео да се образује тужи се на себе; а образован човек се не тужи ни на себе ни на друге људе.Образован човек је за стоичког филозофа онај, који се предао потпуно у руке Васионског Разума.Још живље објашњава удес људски Исаија:– Гле, слуге ће моје пјевати од радости у срцу, а ви (који сте оставили Господа), ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу (65,14).Слуга Господњи је за пророка Исаију онај, ко ослушкује вољу Господњу и њој следи без роптања, без бриге и страха.А најлепше Господ Исус вели:– Марта, Марта, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно.А шта је то једно?Вера: 1) да је Отац жив, 2) да Он носи главну бригу о свему и сваком и 3) да син не може ништа чинити сам од себе (Јов. 5,19).Како онда, да се свака ваша брига не прелије у песму? Ако истински верујете у Живога и Буднога Оца, онда су све ваше земаљске бриге апсурдне. Својим безбројним бригама ви само доказујете своје неверовање у Бога. Ако пак кажете, да верујете а ипак клецате мрачно под теретом брига, ваша вера значи једну бесмислицу, наиме, као да Домаћин дома васионског не може, или неће, или не уме да води бригу о Своме дому, него је све предао најамницима. Како ће најамници спасти дом, ако га домаћин не спасе?Ви ме поправљате: синови, а не најамници. Но ако синови, преносе све своје бриге на Оца и сву своју вољу и све своје мисли и све своје срце и безбрижно врше само вољу очеву, такви су прави синови. А друго су све најамници. Јер нико се не може назвати образованим ко не осећа на себи образ Оца небесног. Све друго је мрачно стадо, брижно и печално, било оно са великим школама, или без школе.Вера је као хладан прст пружен становницима пакла. Све је друго усијан огањ, изузев тога једнога прста. Безумни сипају растопљено гвожђе на растопљено олово. Огњем се огањ не угаси. Бриге су као растопљен метал, у коме се куваш. Само вера може погасити огањ. Све друго је сипање огња на огањ.
Много вере – мало брига. Савршена вера – савршена безбрижност. Савршена вера – савршена радост. “Радујте се и веселите се!”
„Такође, примећујем сукобе између људи који схватају о чему се ради у овом сатанистичком корона сценарију, и људи који су насели на све то. То су конфликти такође и међу ближњима, чак и у истим породицама, а вероватно ће у будућности ти конфликти постајати све већи и већи. Било би лепо да нама верницима неко да духовни савет у тексту како да се поставимо према таквим људима око себе? С једне стране ти људи око нас су преварени и уплашени, па их је глупо нападати. С друге стране, тиме што су насели на планове сатаниста, они све нас вуку даље и даље у колективну пропаст и репресију над човечанством, што код нас изазива праведни гнев. Ћутати и молити се, уверавати околину, бити у `праведном гневу` али можда је тај гнев у ствари бес па не треба? И сличне дилеме верујем да се јављају и код других хришћана - како да се поставимо. Па ето ако се нађе можда неко да о томе нешто каже." Владика Николај нас учи:
С друге стране, о нашим односима према ближњима треба разговарати и са искусним духовником. Ту нема олаких решења. ПОРЕД МУКА, ПОСТОЈИ И БАЖЕНСТВО А како је у вечности? Много људи који немају веру каже: „Ми о томе ништа не знамо, јер се нико није вратио оданде да нам каже“. А то није тачно. У историји Цркве било је много оних који су отишли и вратили се, да би, по Божје благослову, ближњима саопштили шта их чека са оне стране гроба, у вечном Небеском Јерусалиму. У оном граду са дванаест врата, у том жуђеном Небеском Јерусалиму, нема храма, „јер храм је његов Господ Бог Сведржитељ, и Јагње“ (отк. 21, 22). Тада неће бити ни сунца, ни месеца, „јер га слава Божија освјетли, и свјетлост је његова Јагње“ (Отк. 21, 23). Праведници ће Бога видети лицем у лице, и Име Његово биће на челима њиховим (Отк. 22, 4). Свеце које смо гледали на иконостасу, и Мајку Божју пречисту, ако се удостојимо - гледаћемо непосредно. А то је велика слава, велика радост, велика нада сваког хришћанина. Уосталом, причешћиваћемо се Христом још присније него до сада, као што певамо на Васкрс, а свештеник изговара на свакој Литургији: „О, велика и најсветија Пасхо наша, Христе! О, Мудрости, и Речи Божја, и Сило! Удостој нас да се још присније причешћујемо Тобом у невечерњм Дану Царства Твога“. Нека нас Бог просветли, умудри и спасе.
Крај.
- Уредништво: Одговор на питања једне читатељке (1)
|
|
Последњи пут ажурирано ( субота, 05 децембар 2020 ) |