header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Уредништво: Одговор на питања једне читатељке (1) Штампај Е-пошта
четвртак, 03 децембар 2020

 ШТА НАС ЧЕКА И ШТА ЧЕКАМО

УВОДНА НАПОМЕНА

Недавно смо од једне наше побожне и честите читатељке добили низ озбиљних и важних питања, на која нам је ипак  требало мало времена да одговоримо, јер су захтевна и битна.

Ово су питања која је наша читатељка изнела искрено и честито, не кријући их, него дубоко осећајући све проблеме са којима се вера човекова данас суочава. Ни ми сами нисмо лишени тих питања, и потребни су нам одговори на њих. Зато смо и хтели да темељно одговоримо, и њој и себи. Молимо све читаоце да пажљиво прочитају поуке Отаца које смо нашли, и да Бог да да се свима нама вера у овом тешком времену учврсти и ојача.

ЈЕСМО ЛИ ОПТИМИСТИ ИЛИ ПЕСИМИСТИ

Читатељка нам је писала: „Хтела сам још нешто прокоментаришем - пошто смо ми верници доста испрепадани од последњих времена, барем ови у мојој околини а не сумњам и остали, било би лепо ако Борба за веру има ту и тамо неки оптимистичан текст да објави... у смислу да ми у ствари не чекамо антихриста него Други долазак Христов.

Православни нису ни песимисти, ни оптимисти, они су реалисти. И наш сајт се увек труди да се држи тог, реалистичног правца. Шта то значи? То значи да ми морамо пратити знаке последњих времена, али и веровати у Христа. Реално је да ће свет, огрезао у грех, пропасти, али је још реалније да је Христос васкрсао. Међутим, ми морамо бити свесни да пут до васкрсења води преко Голготе. Хришћански оптимизам је – да тако кажемо – голготски оптимизам. Без страдања нема васкрсења. Ми не можемо ширити другачији оптимизам, јер такав „оптимизам“ не би био у духу наше православне вере.

Што се тиче последњих времена, она, као што је познато, зависе од људског покајања, о чему пише Свети Јован Златоуст:          

Када би Бог пожелео да уништи свет, Он би то веома лако учинити могао. Нема ничег лакшег за Творца, Који је све створио само Речју, да у једном трену свет врати у ништа, јер је ни из чега свет и настао. Но Бог у Својој великој милости и бризи о нашем спасењу нам унапред говори о казни коју намерава да на нас пошаље – ради тога да је не би послао. Говори стога да бисмо знали о томе, да бисмо се прожели страхом пред гневом Његовим, да бисмо се одвратили од греха и осетили Његово несумњиво упозорење. На тај начин Он је поступио са великим градом Ниневијом, чија су безакоња превршила меру. Послао је пророка Јону да би им казао: „Још четрдесет дана и Ниневија ћe бити срушена“. Па ипак, Ниневићани нису изгубили наду. Поверовали су Богу, одредили строг пост и за људе и за животиње, и кајали се у кострети и пепелу. Бог, видећи њихово покајање, смиловао Се, и казна која им је морала доћи, није дошла. Тако се и пре потопа земља напунила безаконицима, и Бог је решио да је погуби. Он то није обавио одмах него их је обавести сто двадесет година пре тога. Затим је сто година одредио Ноју за градњу ковчега, да би се људи, видевши ово, уразумили, да би се вратили на пут правде. И тек после тога, кад је Бог видео да људи не обраћају пажњу на сва предупређења, и да и даље чине зло, не уклањајући се од истог, Он их је погубио потопом.

Реализам православних гласи: ако се покајемо, лично и саборно, Бог ће нам опростити, и свет ће наставити да постоји.

Истовремено, треба, увек и свагда, имати на уму речи Светог владике Николаја из његове песме „Шта чекамо“:                      

Ми чекамо Христа а не боље време,
Време ће и сутра ка и данас бити,
Колевке ће певат а гробља ће плакат,
Музика ће свират, гробари се знојит,
Весеље и туга ткати шаренило
И сутра ће бити што је данас било.

Ми чекамо Христа а не боље време,
Рај са земље давно на небо је узет
И са неба спушта своје светле зраке,
Срца верним греје, пут им осветљује.
На земљи је борба за рај и за Христа
И данас и сутра, и до краја иста.

Ми чекамо Христа а не лепше дане,
Дани су час ведри, час тмурни и бурни,
Падају ка лишће, и ка лишће вену,
А плод златни у Рај анђели односе
У царство вечности, у Христово крило,
По плоду знаће се шта је негда било.

Ми чекамо Христа јачег од времена,
Лепотом лепшега од свих лепих дана.
Сладошћу слађега од свих сласти света.
И Он журно иде нама у сретање,
О, блаженог оног нашега састанка
У вечној радости, срећи без престанка.

Ту је и његова песма „Немојте се уплашити“:

О свршетку света, тако Христос збори,
Ово ће вам бити весници и знаци:
Јавиће се свуда лажни спаситељи,
Говориће: ја сам од Исуса већи,
Ја, Месија прави, што вас води срећи.
Немојте се, децо, од таквих препасти,
Ни длака вам с главе не може пропасти.

Земља ће се трести, глад и помор биће.
И царство ће једно устати на друго,
И народ на народ, и браћа на браћу.
Месије ће лажне пред народом ићи
Злочином ће хтети сав свет усрећити.
Немојте се, децо, од таквих препасти,
Ни длака вам с главе не може пропасти.

Завладаће светом тирани – нељуди,
Удариће печат на присташе своје,
И само ће њима хлеб и конак дати,
А вас ће гонити, моје ученике,
И од вас правити нове мученике.
Немојте се, децо, од таквих препасти,
Ни длака вам с главе не може пропасти.

А кад зверски људи своју вољу сврше
Ја ћу рећи сунцу: Доста, угаси се!
А крсту да светли, анђелу да труби.
Блажен ко се нађе мене још да љуби.
Немојте се децо ни од ког плашити,
Ја ћу ваше муке славом наградити.

ЗАШТО СЕ РАДОВАТИ ДРУГОМ ДОЛАСКУ ГОСПОДЊЕМ АКО СМО ГРЕШНИ

Читатељка је питала и следеће: И ја сама покушавам да гледам ствари са такве стране, али опет нисам сигурна како да се поставим до краја у томе, ево неких дилема мене као верника:  1. Зашто да се радујем Другом доласку Христовом, када не могу бити сигурна да ћу отићи у Рај а не у Пакао?

Другом доласку Христовом радујемо се због победе Богочовека Христа над грехом, смрћу и ђаволом, и вечног сједињења са Светом Тројицом. Иако не треба веровати у своје спасење сопственим силама, треба веровати у милост Господњу која је сишла са небеса и узишла на крст ради нас људи и ради нашег спасења. Ко воли, чека Вољеног. Ко воли, радује се Вољеном. А Вољени зна да живимо у тешким условима, да је наша љубав нагрижена самољубљем, да смо слаби и недостојни – и воли нас. Увек нас воли. Шта год да се дешава с нама, Он жели да се спасемо. Сетимо се оне поучне речи „Господ говори човеку“:

Да ли си кадгод размишљао, сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице ока Мога. Ти си драг у очима Мојим, бесцен, и Ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито задовољство да те васпитавам. Кад те искушења сколе и непријтељ навали као река, знај да је то по Мом допуштењу, да твоја немоћ осећа поребу за Мојом силом и да појмиш да си сигуран само кад се Ја борим за тебе. 

Ако се налазиш у тешким приликама, међу људима који те не разумеју, који не воде рацуна о томе шта ти је пријатно, који те одбацују – то је по Мом допуштењу. Ја сам – Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио!  

Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види: ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи. Твоја средина и људи који живе с тобом само испуњавају Моју вољу. Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко везујеш крај с крајем – то је по Мом допустењу, јер ја располажем свим материјалним средствима. Ја хоћу да Ми се ти обраћаш и да зависиш од Мене. Моје ризнице су неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у верност Моју и истинитост Мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: „Ви нисте веровали Господу Богу вашем“ (5. Мојс. 8,12-13).            

Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих ближњих – то је по Мом допуштењу. Ја сам Утешитељ и Исцелитељ болести, ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у Мени нашао вечну утеху.

Ако си се разочаро у свога пријатеља, у некога коме си открио своје срце – то је по Мом допуштењу. Ја сам допустио да се разочараш, да бих показао да је Господ твој најбољи пријатељ. Ја хоћу да Ми ти све приносиш и да Ми се повераваш. Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, прибежишту Своме, да би се избавио од злог језика. Ја ћу изнети твоју истину на светлост дана и доказаћу твоју невиност.

Ако су твоји планови пропали, ако си клонуо душом и телом – то је по Мом допуштењу. Ти си правио планове и износио си их Мени, да их Ја благословим. Али ја хоћу да Ми ти препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност за све пасти на Мене, јер је она за тебе сувише тешка и ти сам не мозеш изаћи с њом на крај.    

Ако су те неочекивано снашле животне невоље и ако ти је туга испунила срце, знај – то је по Мом допуштењу. Ја хоћу да твоје срце и твоја душа буду увек огњени пред очима Мојим и да именом Мојим побеђујеш сваку малодушност.     Ако већ дуго не добијаш вести од оних које волиш, па по својој малодушности падаш у очајање и ропћеш – то је по Мом допуштењу. Кроз патњу твоје душе Ја испитујем јачину твоје вере у моја обећања и силу и снагу твоје молитве за ближње. Јер, ти њих ниси препоручио Покрову Моје Пречисте Мајке, нити си препустио бригу о њима Мојој Очинској љубави.                                            

Ако те је снашла тешка болест – пролазна, или неизлечива, па си прикован за постељу, знај да то је по Мом допуштењу. Ја хоћу да ме ти у својој телесној немоћи још дубље упознаш. Хоћу да не ропћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје непроницљиве планове за спасење људских душа, него да се с поверењем препустиш Мени и дођеш под Моје окриље.                           

Ако си маштао да учниш неко нарочито дело Мене ради, а уместо тога пао у болесничку постељу и онемоћао, знај – то је по Мом допуштењу. Кад си здрав, био си презаузет својим пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене. Сети се да су се неки од Мојих најбољих сарадника удаљили од светских послова, да би у миру научили да се непрестано моле.                    

Ако си неочеквано позван да зауземш неки тежак и одговоран положај, иди, прихвати се и ослони се на Мене. Ја ти поверавам тај задатак, јер те је зато благословио Господ Бог у свим делима твојим, у свему што будеш радио својим рукама.               

Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја. Користи се њиме слободно, дете Моје. Сваку тешкоћу која искрсне, сваку увредљиву реч коју примиш, сваку сметњу у твом раду која би могла да те ожалости и обесхрабри, сваку своју немоћ и неспособност – помажи овим јелејем. Сећај се да је свака невоља – Божија поука, прилика да се нечему научиш. Свака оштрина ће отупити да се ти не озледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио: то је по Мом допуштењу. Јер, ово за тебе није само реч, но је то – живот твој.                   

ДА ЛИ СЕ ГОРДИМО АКО ЖЕЛИМО У РАЈ?

Читатељка је питала и ово: „Ако бих се радовала, зар не испада да на неки начин подразумевам да ћу ићи у Рај, што је гордост?

Ми не подразумевамо да ћемо ићи у рај због својих заслуга, него сматрамо себе грешнијима од свију, онима који нису заслужили вечни живот. Али, уздамо се у милост Господњу, како и исповедамо у молитвама пред Свето Причешће:

Да, Ти не желиш, Господару, да створење руку својих погубиш, нити волиш пропаст људску, него желиш да се сви спасу и дођу у познање истине. Стога, и ја, мада сам недостојан неба и земље, па и овог привременог живота, целог себе потчинивши греху и сластима заробивши, и Твој оскврнивши лик, ипак, пошто сам Твоје створење и саздање, не очајавам кукаван за своје спасење, него уздајући се у Твоје безмерно милосрђе, приступам. Прими дакле и мене, човекољубиви Господе, као блудницу, као разбојника, као цариника, и као блудног сина; и узми моје тешко бреме грехова, Ти који узимаш грех света и исцељујеш немоћи људске; који уморне и натоварене призиваш себи, и дајеш им одмор; који ниси дошао да зовеш праведнике него грешнике на покајање. 

Мада смо недостојни неба и земље, усуђујући се приступамо Христу и не очајавамо, кукавни, за своје спасење.                                             

РАДОСТ ЗБОГ ПОБЕДЕ НАД ЗЛОМ

Читатељка је имала и ову недоумицу:Можда треба да се радујем јер ће тада дођи крај злу тј. сатани?

   Христовој победи се можемо радовати много и вишеструко, по речима нашег владике Николаја:

Победа Христова једина је победа којој се могу радовати сва људске бића од првостворенога па до последњега. Свака друга победа на земљи делила је и дели људе. Кад један цар земаљски задобије победу над другим царем, један се од њих радује а други жалости. Кад један човек победи свога суседа, онда је под једним кровом песма а под другим плач. Но нема победне радости на земљи, која није затрована злурадошћу: обичан победилац земаљски радује се колико своме смеху толико и сузама побеђеног противника. Он ни сам не примећује, како му злоба преполовљава радост. Кад је Тамерлан победио султана Бајазита, он је овога ставио у гвоздени кавез и пред кавезом направио пир и весеље. Његова злурадост била је сва његова радост; његова злоба давала је хране његовом весељу. О, браћо, како је злурадост кратка радост! О, како је злоба отровна храна весељу! Кад је краљ Стеван Дечански победио краља бугарскога, он није хтео улазити у бугарску земљу нити робити бугарски народ, него с бојног поља упутио се у испосницу, да пости и Богу се моли. Овај победилац племенитији је од онога. Но и ова победа, као ниједна људска победа, није победа без свог жалца за побеђене. И најплеменитија људска победа је слична неком сунцу, које би једном половином сипало светле а другом тамне зраке. Само је Христова победа као сунце, које сипа светле зраке на све оне који стоје под њим. Само Христова победа испуњава сва срца људска неподељеном радошћу. Само је она без злурадости и без злобе.
Тајанствена победа, рећи ћете? Јесте, али у исто време објављена свему роду људском, живом и умрлом.Великодушна победа рећи ћете? Јесте, и више од тога. Није ли мајка више него великодушна када не само једном или двапут одбрани децу своју од змија, него да би децу спасла за увек, иде храбро у само легло змија и огњем га сагорева?Лековита победа, рећи ћете? Јесте, лековита и спасоносна за навек и навек. Ова незлобна победа спасава људе од свију зала и чини их бесмртним - и чини их бесмртним и безгрешним. Јер бесмрће без безгрешности значило би само продужени век злу, продужени век злурадости и злоби. А бесмрће с безгрешношћу рађа непомућену радост и чини људе браћом пресветлих ангела Божјих. Ко да се не радује победи Христа Господа? Гле, Он није победио ради Себе, него ради нас. Његова победа није учинила ни већим, ни живљим, ни богатијим Њега, него нас. Његова победа није себичност но љубав, није отмица но дар. Земаљски победиоци односе победу, а Христос је једини који доноси победу. Ниједан земаљски победилац, цар или војвода, не жели да се његова победа одвоји од њега и припише другоме; само васкрсли Господ нуди Своју победу оберучке свакоме од нас, и не срди се, но радује се, кад ми Његовом победом постанемо победиоци, то јест већи, живљи и богатији него што смо. Земаљске победе су лепше кад се издалека гледају а ружније и одвратније кад се загледају изблиза, док се за Христову победу не може рећи кад је лепша: да ли кад се гледа издалека или изблиза. Гледајући ту победу издалека ми јој се дивимо као јединственој по сјају, красоти, чистоти и спасоносности. Гледајући је пак изблиза ми јој се дивимо због страхоте непријатеља, који су њоме скрушени, као и због множине робова, који су њоме ослобођени.  
 

 

Наставиће се...

Последњи пут ажурирано ( петак, 04 децембар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 49 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
 
ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, ПОШТОВАНИ ПОСЕТИОЦИ, ЖЕЛИМО ВАМ БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНУ НОВУ ГОДИНУ!
 
+ + +
 
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.