Мајка свом детету:

„Маша, гости одлазе. Шта треба да кажеш?“

„Слава Богу.“

+ + +

Један монах пришао је другом монаху који је секиром цепао дрва. Пошто га је минут посматрао док ради, приметио је:

Кратак увод Уредништва:

Неканонске амбиције тројице патријараха: Вартоломеј истанбулски каже да је „васељенски“ (што значи свесветски) и ословљавају га „свесветост“ (што значи да је већи од осталих поглавара), за руског патријарха Москва је "Трећи Рим" (истичући често да је Руска Црква најмногољуднија), док јерсусалимски патријарх говори својој екуменској (васељенској) мисији.

Смена Тихика, бившег митрополита пафоског, навела је део православног свештенства и верника који се не слажу са том одлуком да почну да служе богослужења у приватним домовима...

Током последњих шест година — за многе готово неприметно — у потпуности смо уронили у „практични апокалиптицизам”. То значи да проучавање Књиге Откривења и сродних текстова више није само теоријска вежба; оно је постало конкретан, примењен задатак који хришћанима пружа директне одговоре о томе како живети у овој новој стварности.

„Чујте, ви који седите за истим столом са јеретицима — чујте ову пресуду, ма колико вам горка била: ви сте непријатељи Христови. Заиста, онај ко се дружи са непријатељима неког цара, не може више бити пријатељ самом цару.

„Вартоломеј је, без сумње, јеретик. Сви они који размишљају као Вартоломеј, такође су јеретици. Њихово кокетирање са расколницима више не би требало да буде брига за Цркву која је остала верна Православљу. Јер се сада поставља глобално питање: како сачувати велико и свето благо — остатак верних — од отпадништва?

Став бугарског патријарха о одржавању евхаристијског општења између Бугарске православне цркве и Фанара и један коментар на исти

У недељу, 25. октобра, након Свете литургије у Саборном храму Свете Великомученице Недеље, бугарски патријарх Данило обратио се присутнима. Поглавар је пренео благослов игумана и отаца са Свете Горе – коју је посетио крајем октобра – и позвао вернике на годишњу прославу Светог Краља Стефана Милутина.

Поштовани оче прото,

Анализирали смо пажљиво Ваш текст (овде:) и као што можете видети - поставили га на прво место у јучерашњим објавама, упркос томе што се са Вашим ставовима, у главном, не слажемо. Али, Ваше писмо видимо као повод за озбиљан богословски дијалог око питања која потресају СПЦ, и која су већ унела велику смутњу и раздоре.

Сагласни смо са Вама у томе да Црква Христова није људска организација, да раскол представља велику опасност за црквено јединство и да се о питањима вере мора расуђивати трезвено, без мржње, гордости и личних осуда. Међутим, сматрамо да Ваш текст, упркос исправним начелима која износи, не разматра у довољној мери суштинско питање: шта чинити када епископ јавно износи или подржава учење које није у складу са Светим Предањем Православне Цркве?