У Цркву се губи поверење не када се говори о њеним гресима, већ када се знају, а о њима се ћути

У својој новој књизи, патријарх Кирил је написао: „Бићемо верни закону Божјем и никада се нећемо помирити са онима који уништавају овај закон, замагљујући границу између светости и греха...“

„А десет рогова које си видео на звери, они ће омрзнути блудницу,

и опустошити је и оголити, и јешће јој тело, и спалиће је огњем“

(Откр. 17:16)

Теолошка улога Новог Вавилона је да служи као покриће за Звер. Она делује кроз Вавилон, а да се не открива директно. У ствари, главно оружје ђавола је да убеди све да ђаво не постоји.

Миш и замке: откључавање невидљивог затвора андроида МЕРЕ ПРОТИВ ДИГИТАЛНЕ ТИРАНИЈЕ

 [Какао би намимили Господа у замку]: „Тада фарисеји одоше и почеше да смишљају како да га ухвате речима његовим…“ (Матеј 22:15)

ПОРОБЉЕНИ ЉУДИ

Јувал Ноа Харари, главни сарадник и идеолог Клауса Шваба и Светског економског форума, дао је фрапантну изјаву о вештачкој интелигенцији. Он каже како људи све више почињу да граде блиске, интимне односе са њом:

Непријатне вести. У срцу Русије догодили су се страшни догађаји и промене, који се могу сматрати скрнављењем цркава Тројице-Сергијеве лавре (овде:). Добро нам је познато, да се нико није консултовао са браћом лавре о овој новотарији. Она је наметнута насилно и бесцеремонијално!!!

У Свето-Тројичкој лаври Светог Сергија покренут је систем безготовинских донација.

Поред традиционалних кутија за прилоге, постављени су посебни терминали на локацијама погодним за парохијане..

 Дигитални затвор

 Док је јавност бомбардована свакодневним измишљеним кризама у облику времена, пожара, миграната…, Брисел систематски гради инфраструктуру која ће фундаментално променити однос између грађана, робе и државе. Три паралелна процеса – дигитални пасош производа, дигитални идентитет и прекогранична размена најосетљивијих личних података – показују исту логику: стварање централизованих дигиталних кључева који омогућавају праћење, верификацију и, на крају крајева, контролу.

У данашњем информационом окружењу, постоји озбиљан недостатак речи за познати феномен. Постоји особа – блогер, коментатор, а понекад чак и свештеник – која споља делује као независан извор мишљења, али у суштини то није. Они не генеришу мисао, већ преносе туђу вољу: вољу некога ко их контролише кроз новац, кроз страх од откривања њихових тајних везаности и грехова, кроз жељу да се прилагоде онима на власти.