Ево какво чуде се десило 30. октобра 2026. године, у нашем манастиру Воздвижења Часног Крста у Бидрејеву, током крштења дечака по имену Татијан — названог по мученику Татијану Фригијском (чији се спомен слави 25. септембра).

Посета патријарха Вартоломеја Рилском манастиру послужила је као јасан симптом дубоке парализе воље која је захватила савремено православље у светским размерама.  Испод спољашњег сјаја заједничких богослужења и осмеха размењених током званичних протокола, изронила је једноставна, али горка истина: већина Помесних Цркава — иако потпуно свесне деструктивне улоге коју је Фанара одиграо у украјинској кризи и расколу у православном свету — категорички одбија да ризикује отворену конфронтацију са грчким табором или да ствари назове правим именом.

Патријарх Вартоломеј је још једном изазвао озбиљну забринутост међу верницима грчког говорног подручја својим јавним гестом који је безгранично изван православне еклисиологије.

Повратак једне од политички најутицајнијих личности унутар Фанара у Истанбул означава значајан заокрет у ставу турских власти, поново скрећући пажњу на испреплетеност црквене дипломатије и геополитичких интереса великих сила.

„Ипак, док се пажљиво избегава очајање, треба живети у стању покајања — баш као што Црква непрестано моли током јектенија: ’Да остатак живота свога у миру и покајању проведемо, Господе, подај.’“

Једном су две жене из Тбилисија дошле у посету старцу. Након дугог разговора, отац Гаврило их је позвао у своју келију.

Пошто су неко време седеле, жене су затражиле дозволу да запале цигарету. Он им је, понашајући се као да је то најприроднија ствар на свету, дао дозволу.

Позивајући се на одређени извор, Такер Карлсон пише да Нетањаху врши притисак на Трампа да изведе нуклеарни напад на Иран:

Године 1951. Артур Кларк је написао кратку причу под насловом „Супериорност” (*Superiority*). Радња: Царство Земље (империја) води рат против непријатеља који је истовремено злонамеран и технолошки заостао. Земљани поседују бриљантне научнике који непрестано предлажу нове врсте наоружања — оружје способно да потпуно уништи непријатеља, не остављајући за собом чак ни зрно прашине. У међувремену, технолошки ниво непријатеља — који је већ био низак — остаје стагнирајући током деценија.