Јуче сам била гост Анатолија Александровича Васермана на „Спутњику“, у емисији „Испитивање код Васермана“. „Испитивао“ ме као специјалисту за информациону безбедност и као стручњака који се противи кампањски вођеној и неселективној дигитализацији. Разговарали смо о стварању јединственог државног регистра лица са одређеним болестима и стањима. У наставку су најзанимљивији делови из емисије.

Оснивач и власник „Телеграма“ Павел Дуров је директно потврдио да је руска државна апликација MAX алат за потпуну контролу над корисницима. Његове опаске о „владиној апликацији за надзор и цензуру“ нису биле само емоционална реакција, већ резултат темељне техничке анализе.

Архимандрит ЈУСТИН Поповић

ЖИТИЈА СВЕТИХ

30. JAHУAP

  САБОР СВЕТИХ ОТАЦА НАШИХ, ВЕЛИКИХ ТРИ JEPAPXA  ВАСЕЉЕНСКИХ УЧИТЕЉА

Драги пријатељи! Пре десет година, 12. фебруара 2016. године, папа Фрања и патријарх Кирил су се састали на аеродрому у Хавани. Многи су већ заборавили на овај догађај, јер је последњих година био непопуларан, а камоли да се сећају да су се његове припреме одвијале у контексту сличних догађаја у Кијеву – пре Мајдана, у којима је Ватикан, преко гркокатолика, играо веома активну улогу.

Дана 1. фебруара 2026. године, Министарство правде објавило је милионе страница докумената везаних за мрежу Џефрија Епштајна. Међу њима су биле стотине имејлова који откривају да је Ноам Чомски, познати левичарски интелектуалац ​​јеврејског порекла, одржавао блиско лично пријатељство са осуђеним јеврејским сексуалним преступником које се продужило годинама након Епштајновог признања кривице 2008. године за наговарање проституције од малолетнице.

Фотографија Џефрија Епштајна како се рукује са папом Јованом Павлом II није бенигна куриозитет, нити само „ухваћен тренутак“... Управо зато изазива нелагоду. Не зато што доказује заверу, већ зато што открива како моћ функционише када се сусретне са институцијом која воли да се представља као морални ауторитет изнад политике, финансија и друштвених медија.

НОВОТАРСКЕ КРИВОТВОРИНЕ

(Писмо свештеника)

       Налазим се у свештеничкој служби СПЦ више од три деценије. Такође, у епархији у којој служим новотарије су одавно узеле маха, и мени остаје само да гледам шта се ради, а да не могу ништа да урадим. Извесно време сам студирао и богословски факултет (док су на њему углавном били нормални људи, какав је био покојни прота Лазар Милин), али сам га, због животних околности, напустио. Ипак, остао сам да читам теолошке књиге и православну штампу, и да гледам шта се од нас чини. Наравно, ово што пишем не смем да потпишем, јер би ме рашчинили (таква је „слобода“ у СПЦ). Али, као у оној народној причи „У цара Тројана козије уши“, и ја неком морам да се исповедим, па то чиним на Вашем сајту.