У почетку, овај јесењи празник — којим се обележава ослобођење Москве — славио се само у самој Москви. Празник је постао свенародни захваљујући рођењу једног детета.

Открића која је изнео турски првојерарх— приказана у документарном филму ЕРТ-а (грчке државне телевизије) под насловом *Вартоломеј, Васељенски патријарх*, снимљеном поводом 35. годишњице његове патријарашке службе — коначно скидају вео нејасноће који је обавијао спољну политику Фанара.

Схиархимандрит Василије (Гролимунд), оснивач православног скита Светог Спиридона, упокојио се у Господу у Немачкој у 83. години живота.

Иран је почео да шири упутства за своје грађане о томе шта треба да раде у случају нуклеарног напада на земљу.

Свети Јован Златоусти у тумачењу "Дела апостолских" говори да је највећа опасност за Цркву одсуство гоњења.

Када су се демонске силе обарале на Цркву у виду непосредног протеривања, гоњења и терора, и нехотично гонитељи су служили као филтер кроз који се одвајала шљака од руде и тим огњеним испитивањем непријатељи Цркве сами су чистили Цркву, то јест ослобађали је од номиналних хришћана и од беспринципијелних прагматичара, који у Цркви траже сопствену корист и каријеру.

Ево какво чуде се десило 30. октобра 2026. године, у нашем манастиру Воздвижења Часног Крста у Бидрејеву, током крштења дечака по имену Татијан — названог по мученику Татијану Фригијском (чији се спомен слави 25. септембра).

Посета патријарха Вартоломеја Рилском манастиру послужила је као јасан симптом дубоке парализе воље која је захватила савремено православље у светским размерама.  Испод спољашњег сјаја заједничких богослужења и осмеха размењених током званичних протокола, изронила је једноставна, али горка истина: већина Помесних Цркава — иако потпуно свесне деструктивне улоге коју је Фанара одиграо у украјинској кризи и расколу у православном свету — категорички одбија да ризикује отворену конфронтацију са грчким табором или да ствари назове правим именом.

Патријарх Вартоломеј је још једном изазвао озбиљну забринутост међу верницима грчког говорног подручја својим јавним гестом који је безгранично изван православне еклисиологије.

Повратак једне од политички најутицајнијих личности унутар Фанара у Истанбул означава значајан заокрет у ставу турских власти, поново скрећући пажњу на испреплетеност црквене дипломатије и геополитичких интереса великих сила.