Српски народ ће и даље моћи да рачуна на пријатељство и подршку Русије, чак и ако такозване политичке елите у Београду земљу буду водиле погрешним смером.

Поводом доделе ордена Светог Саве човеку глумцу и творцу глумачких представа, желео бих да скренем пажњу на светоотачки однос према овој човековој делатности. Више црквених канона веома јасно и недвосмислено осуђује бављење глумом, прописујући најтеже казне и за клирике и за лаике који би се усудили не само да глуме, него и да присуствују и гледају такво што. Такође, сви Свети Оци, без изузетка, имају застрашујуће оштар и осуђујући однос према бављењу глумом.

Пред читаоцима је  једна неизмерно важна и за наше дане актуелна посланица, написана у првој половини 19. века. Била је упућена православним Србима у време патријарха Павла сремско-карловачког, од стране учитеља Источне Православне Цркве, епископа Евгенија Булгариса, који је тада живео на Светој Гори Атонској. Православни хришћани Србије били су у смутњи и страху због тада појачане агресивне пропаганде латинске. Многи јеретици који су се правили да су православни обмањивали су простодушне, и обећањима и мирским почастима лукаво су их привлачили папском учењу. Ова посланица била је дакле написана ради њихове поуке и уразумљења.

Кад из густе, тек подмлађене ситногорице избих на једну нешто узвишенију рудину готово испод саме планине, ја зауставих коња и окренух га да бих уназад још једном погледао низ Косово. Мрзим га, изједна га као рајетин нена– видим, јер ме је родило робом, а опет ми га никад доста није. Често сам се зарицао да нећу да га гледам колико ни добар Јеврејин ону жалосну своју долину плача. У Качанику, кад год полазим за Косово, у возу увек загњурим лице у узглавнике. Да га не гледам. Али опет као у прикојаси: железна кола јуре преко опеване равнице, а ја и не подижући очи осећам где сам — на Паун-Пољу, покрај Бресја или испод Враголије...

У шта се претвори врх Српске Цркве, и какву поругу нам донесоше новотарско-екуменистички циркузанти у ова последња времена! После свега што су чинили и чине, ових дана одликоваше Радоша Бајића, и доказаше да је наслов његове ТВ серије, „Село гори, а баба се чешља“ прави наслов за повест о врху СПЦ последњих времена, који је сушти циркус.

Указана ми је велика част на којој захваљујем Његовој светости и архијерејима наше свете цркве, рекао је глумац, сценариста и редитељ

Епископ захумско-херцеговачки Григорије и дубровачки бискуп Мато Узинић служили су молебан за јединство свих хришћана у православној цркви Светог Благовештења у Дубровнику 24. јануара 2013. године. Пред почетак молебна, владика Григорије се представио као херцеговачки бискуп.