Старцеманија је термин који се користи у православном контексту да опише нездрав, искривљен став према идеји старчества и духовном животу повезаном са њим. Другим речима, старцеманија је ситуација у којој се особа претерано, чак и болесно, везује за одређеног „духовног оца“ – „старца“ (често неформалног, понекад младостарца) – и ефикасно пребацује одговорност за свој духовни живот, своје доношење одлука, па чак и свој животни пут на ту особу, слепо верујући свим њеним изјавама, које се сматрају „страшним пророчанствима старца“ (као што често понавља најпознатији руски православни инфлуенсер Роман Голованов).

Христос је међу нама, браћо и сестре!

Када сам био на тронедељном одмору, од чега су две недеље проведене на боловању у окружној болници у Нижњеновгородској области, имао сам прилику да се ноћу возим аутобусом кроз Нижњи Новгород. Било да путујем колима, возом или шетам по Семјонову или Нижњем Новгороду, увек носим мантију.

Из говора на епархијском сабрању:

- „Оци! Постоји озбиљан недостатак мисионара у затворима. Зато хајде да затворе напунимо свештеницима!“

+ + +

Млади адвокат, стигавши на Небеса, огорчен је што је одведен у најбољим годинама. Анђео је погледао у Књигу и рекао:

Ко разматра себе пред Богом при светлости Истине Јеванђелске, тај се према себи односи са великим презрењем, зато што упознаје у себи дубоку поквареност и, уместо да тражи уважења и почасти, он тражи спасења у признању свога недостојанства, као у једном пристаништу против гордости, најгоре од свих грехова. Ако таквога унижавају или презиру, он се не жали и не раздражује, признавајући, да се према њему односе правилно, јер он осећа у својој души, да је недостојан пред Богом, на Кога Јединога он само и гледа. Он говори са Јовом: