Неки, када виде да човек умире мирном смрћу, исповедивши се и причестивши, кажу: „Биће му добро на оном свету, јер је умро као хришћанин“; а када виде да неко умире изненадном смрћу, кажу: „Овог је Бог казнио таквом смрћу за грехе и биће му лоше у будућем животу.“

Молећи се за преминуле уједно морамо и сами да се припремамо за прелазак у други свет, размишљајући чешће о свом смртном часу и јачајући веру у будући загробни живот. Нажалост, у наше време неки одбацују постојање бесмртне душе и будућег загробног живота, мада је вера у бесмртност душе за сваког човека извор његовог разумног и моралног живота.

Током овог разговора, старац Јефрем из Аризоне говори о свом рођеном оцу и како га је Господ молитвама Цркве ослободио пакла. Архимандрит Јефрем је био игуман светогорског манастира Филотеја, а потом је основао осамнаест православних манастира у Северној Америци, због чега је назван „Апостол Америке“. Упокојио се Господу 7. децембра 2019. године.

Следи транскрипт аудио снимка.

Бог није Бог мртвих, него живих, „јер су Њему сви живи“ (Лк 20,38). По смрти човековој тело његово, раздвојено од душе, враћа се у земљу, а душа остаје целом и бесмртом: „И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао“ (Проповед. 12,7)