ПРВИ ЧОВЕК У СРБИЈИ КОЈИ ЈЕ ОСУЂЕН ЗА ВЕРБАЛНИ ДЕЛИКТ ПОСЛЕ ПАДА КОМУНИЗМА  

Бранислав Ристивојевић је редовни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду. Шеф је Катедре за кривично право и криминологију. Некад је био и народни посланик, шеф посланичког клуба, председник два скупштинска одбора (за законодавство и за правосуђе и државну управу), саветник председника владе. У орвеловској Србији у којој живимо, професор Ристивојевић jе, због слободно израженог научног и стручног става,  изведен пред Виши суд у Новом Саду. На суд га је бацила поверинца за равноправност, и жена судија/ судиница/ судијка (бирајте шта вам се свиђа, у складу са новоговором „родне равноправности“ ) је недавно донела пресуду:

Љубиша Морачинин:

Олег Платонов о најзабрањиванијој књизи свих времена!

 Ако се не варам, први случај да је по тужби државног повереника за заштиту равноправности донета првостепена пресуда против физичког лица (Б. Р) десио се у мају ове године, када је суд утврдио (неправоснажно, у току је поступак по жалби) да је тужени извршио акт дискриминације жена и „ЛГБТ“. Он је то учинио текстом „Насиље у породици и насиље над породицом“ па му је суд, између осталог, доживотно забранио да јавно износи ставове којима се „омаловажавају жене и припадници/це ЛГБТ популације и подражавају предрасуде према овим друштвеним групама“. Текст се може прочитати на интернету па нека свако стекне свој утисак, а овде желим да укажем на неколико важних и суштинских грешака у вези са овим „кажњавањем“ слободе мисли.

ЗАВЕТНОСТ НА УДАРУ 

Свако од нас припада свом  народу.    И то је нормално и логично. И свако од нас дели судбину свог народа. Ако неће, он постаје конвертит, и мрзи свој народ и његов идентитет. А често се претвара и у гонитеља бивше браће, да би другима и себи доказао ко је и шта је  у новом кључу, кључу самопорицања.        

„Комитет за заштиту Олега Анатољевича Платонова“, обратио се јавности саопштењем, које доносимо на увид и препоручујемо пажњи читалаца „Борбе за веру“:

„У Пресненском суду, у улици Зоологическа бр. 20, 6. новембра 2018. године почеће суђење директору Института руске цивилизације, председнику председништва Међународног савеза друштвених организација Свесловенски савез (МСОО Всесловянский союз), доктору економских наука, научнику и писцу Олегу Платонову.

Иако се некоме то може чинити као унутарња ствар цркве, недавна одлука Цариградске патријаршије и екуменског патријарха Вартоломеја да призна аутокефалност Украјинске православне цркве – Kијевске патријаршије и мање Украјинске аутохтоне православне цркве је догађај по важности раван Црквеном расколу из 1054. и објави 95 теза Мартина Лутхера 1517. након чега су се протестантске цркве почеле одвајати од Ватикана.

Као председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу морам да упознам читаоце сајта "Борба за веру" са извесним неистинама изнетим у чланку под горњим насловом, који је објављен на сајту (овде:).

„Борба за веру“ је ексклузивно дошла до документа Епархијског управног одбора Епархије канадске из кога се јасно види да је епископ Митрофан одустао од судског прогона владике Георгија, наводно да би поштедео епархију судских трошкова. Наравно, није реч о томе, него о чињеници да би се на суђењу показала сва неправда прогона владике Георгија.

Један угледни српски интелектуалац обратио нам се писмом у коме предлаже увођење прецизније терминилогије за карактерисање српских црквених издајника. У наставку доносимо најпре поменуто писмо, а потом и наш одговор.

+ + +

 ПИСМО:

>>Помаже Бог!

Хтео сам да вам напишем још једну ствар која ми је пала напамет док сам размишљао о великодостојницима који воде нашу цркву. Ви и други их називате екуменистима и новотарцима, али то би значило да њихов екуменизам и новотарство потиче из љубави према папи, католичкој цркви или из жеље за реформама у цркви, што је сигурно за неке од њих тачно, али једна реч која њима можда још више одговара је реч "сарадници (тајне полиције или државних власти)", како су се у Совјетском Савезу означавали свештеници и владике који су сарађивали са комунистичким режимом.