Америчке демократе предложиле закон који фактички укида жене

Јављате ми с безумном радошћу, да Вам је ћерка изабрата за краљицу лепоте. Па као да очекујете, да Вам и ја честитам. Мене је стид о том и писати, а место честитања изјављујем Вам дубоко сажаљење. Не знам зашто још кажете у писму: „Мојој ћерки као образованој девојци то веома ласка“? Јер шта да се рече о образованим и необразованим у наше дане?

Пише ми пријатељ Милош, који је, са сином, гледао филм „Балканска међа“: “Драги пријатељу, све се мења. Погледао сам синоћ „Балканску међу”. Солидан акциони филм, попут многих америчких продукција, са потпуно разумљивим холивудским филмским језиком. У питању је јасна проруска и просрпска филмска пропаганда, без патетике и претеривања, убедљива, са реалним сценама насиља према Србима.

Читам одговор епископа Максима (овде:), а и одговор Епископа Иринеја бачког (овде: ), и пада ми у очи да епископ Максим о себи говори час у једнини а час у множини („обавештавам га да смо ми приликом потписивања...“), а о свом саговорнику углавном у једнини („препоручили бисмо му Епископа Атанасија кога и сам цитира као ауторитет онда када сматра да му то иде у прилог...“) па ми дође да питам, који вам је - максимум? Колико вас има с оне стране океана? 

Један од јунака Достојевског, Мармеладов, у „Злочину и казни“ вели да се достојанство може сачувати у сиромаштву али не и у беди. Беда бескрајно понижава човека, убија у њему вољу за животом, лишава га снаге да опстане у свету у коме смо. А Срби, од 1989. наовамо, све више тону у невиђену, афричку беду.

Како недовољно упућени читаоци не би помислили да ми квалификацијом „самопроглашени потомак мајмуна“ вређамо епископа западноамеричког Максима, подсетићемо да је он главни протагониста твз. „теорије еволуције“ у СПЦ, по којој је човек, еволуцијом, постао од мајмуна. Он је, истовремено, био и вођа булументе која је овом и другим хулама тровала душе студената Богословског факултета у Београду, пре него што је са овог факултета најурен.

Уредништво

+ + + 

Епископ бачки Иринеј (Буловић)

О савесним пастирима и неодговорним портпаролима

"И приступивши (Исус) рече: Момче, теби говорим, устани!

И седе мртвац и стаде говорити." (Лк. 7, 14 – 15)

Oвим речима јеванђељско читање [зачало] Недеље двадесете по Духовима приповеда нам овеликом чуду које је учинио Господ наш Исус Христос васкрсавши умрлог сина несрећне наинске удовице. Размишљајући о овом јеванђељском зачалу, Свети Василије Велики поставио је себи питање: „Шта је тако рано довело овог младића до смрти?“

Недавно сам донио одлуку да не објавим више ни једно слово јер двије деценије књижевеног рада донијеле су ми углавном невоље. Свеједно је за мене једино писање оно што ме испуњава задовољством, а од тренутка када рукопис пошаљем издавачу више не могу да уживам јер књига није више у мојим рукама, не стварам је него само могу да пратим њен пут који се обично завршава тиме да брже падне у заборав него било који трач са српске естраде.