Александар Дугин је написао:

„Присталице разних страних агената, криминалних блогера и претплатника (и не само њих самих) такође могу бити постепено и пажљиво хапшени. Сада питање није: индивидуална слобода или политичка и идеолошка цензура?

У ТОКУ ЈЕ НЕВИЂЕНО СКРНАВЉЕЊЕ МОШТИЈУ У КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОЈ ЛАВРИ

ПИШЕ: Јеромонах Бенедикт (Мочалов), настојатељ Никољског архиепископског подворја у Нестијари:

Христос је међу нама, драга браћо и сестре! „И Анђелу Украјинске Цркве напиши... ти живиш тамо где је престо Сатане“

Наравно, немогуће је схватити сву дубину онога што је написано у Апокалипси. Али можемо покушати да разумемо оно што нам је доступно. На крају крајева, ове речи су упућене и нама.

 „Јер ће доћи време кад здраве науке неће слушати, него ће по својијем жељама накупити себи учитеље, да их чешу по ушима, и одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама”

(2. Тим. 4,3-4)

Драги брате Слободане (овде:),

Код нашег народа, чак и код многих који редовно иду у цркву, има доста сујеверја. И ма колико то звучало парадоксално, ово сујеверје често потиче из богобојажљивости. То се испољава код људи који немају оправослављен ум, мада, споља гледано, делују оцрковљено. Они, плашећи се да не погреше, управо греше. Јер све што има макар призвук верског сматрају за верско.

Од самог свог устоличења на трон патријарха Српске Православне Цркве патријарх Порфирије готово сваком својом посланицом или беседом нас све више уверава да је недостојан места на ком се налази.

Поштовано уредништво,

Прочитао сам чланак који сте објавили о Пелагији Лобачевој (Рјазанској). У једном нашем манастиру купио сам књигу о њој. По првом читању осетио сам да ту нешто није у реду. Дух који избија из написаног није црквен, а камоли светоотачки.

            Уводна напомена „Борбе за веру“: Грузијски свештеник Зураб Арошвили, прекинуо је био општење са патријархом због чланства Грузијске Цркве у сатанистичкој организације званој „Светски савет цркава“. Ово писмо је написао пре него што је Грузијска Црква иступила из "ССЦ-а" 1997. године. За подсећање .- Београдска патријаршија је још увек у овом сбору нечастивих.

„Бити глуп по природи није грешка, али постати глуп злоупотребом ума није опростиво и повлачи за собом велику казну. Такви су они који много сањају о себи и падају у крајњу ароганцију“

Свети Јован Златоусти

Посебно је идентитетски ненадокнадиво препуштање средњовековних цркава и манастира као што је онај Св. Ђорђа у Старом Нагоричину код Куманова на коме је ктиторска плоча краља Милутина са временом изградње „лето 6821“ (1312/1313). А као епилог самопорицања, СПЦ је чак дала и аутокефалност МПЦ, уз чак и великодостојничка правдања у које спада и оно да су „епархије на територији данашње Северне Македоније припадале јурисдикцији наше (српске) цркве само од 1920. до 1965-67“. Неће бити да је краљ Милутин градио на туђој земљи.

Преносимо овај текст и слике са ТГ канала "Огњило" зато што сматрамо да је битно да се зна каквом су  скрнављењу и затирању изложене српске светиње у Северној Македонији, које су Првослав Перић и Иринеј Буловић, уз сагласност свих епископа БГ патријаршије, предали у руке македонским расколницима:

+ + +

„Оно шта су македонци тј Цинцари учинили од српске светиње, манастира Светог Наумана Охриду, ме толико погодило, да већ други дан не могу да дођем себи.