Барка

У доба Антихриста и лађа Цркве ће се тешко разликовати. Многи ће рећи: »Гле, Христос је овде», или «Тамо је Христос», али ће то бити лажни пророци. Званично ће било шта бити прихваћено за Цркву. Мало по мало, па ће се напустити ризнице вере и растопити у неописивој, уједињујућој мармелади, која ће сатанском вештином задржати већину спољашњих знакова Цркве. Овде и онде, мале групе верних, са понеким свештеником, још увек ће сачувати живо истинито Предање.

Грчки митрополит кога је послала Константинопољска патријаршија захтевао је да се службе обављају на грчком језику. Стотине бугарских парохијана су се успротивиле, а повереници цркве су затворили цркву.

Напад дроном на зграду ваздушне навигације парализовао је 13 аеродрома на југу Русије. Серија напада на рафинерију нафте у Туапсеу, Краснодарски крај, довела је до еколошке катастрофе у региону.

Немачки конзервативни кардинал Герхард Милер оптужио је руководство Ватикана да је усвојило „удобно хришћанство“ како би се удовољило духу времена.

Непогрешиви критеријум

 У хаосу и лицемерству савременог света није лако распознати Христову Цркву и приближити јој се, јер није довољно за цркву само да носи назив «Православна», па да то заиста и буде. На жалост, отпадништво постоји и под, споља гледано, православним мантијама, православним куполама и међу православним верницима. Али, то није ништа ново; Црква је то познавала још од својих првих корака, само је сада достигло неочекиване димензије.

Говорећи у Атини на форуму „Дијахронија и екуменизам“, поглавар Константинопољске цркве прогласио је Москву одговорном за раскол у православном свету.

С времена на време, огласи се митрополит Серафим пирејским. Увек то буде нека ревнитељска и антикуменистичка изјава, што је начин којим је годинама успешно приказивао себе као борца за отачка предања. Међутим, 2020. године се коначно демаскирао, павши и у јерес и у раскол, о чему смо детаљно писали (овде:).

Не морате бити геније да бисте анализирали совјетске филмове и пронашли њихово скривено значење. Совјетски филмови су били прилично једноставни. Романтични филмови су пројектовали блуд и матријархат, док су ратни и криминалистички филмови пројектовали сервилност и издају. Повремено су снимани дубљи филмови, али нису били намењени масовном тржишту.