Проф. др Миодраг Петровић

КО ЈЕ „ПРАВЕДНИ МИЛОЈЕ“?

„Праведни Милоје“ је псеудоним. Овај је на екуменистичком сајту „Верујем“ започео тему „Миодраг Петровић расколнички идеолог“ у рубрици „Православље и савремени изазови – јереси, секте, култови“. За први наслов, „праведни Милоје“ срочио је, као „Поруку“, текст који је пустио у јавност 22. јануара 2011. године.

Миодраг Петровић

БЕСЕДА О СВЕТОМ САВИ

Свети Сава је Србима оставио у аманет две основне обавезе, без којих се прави хришћански живот и опстанак у Србији не могу ни замислити.

Др Миодраг Петровић

Саборска одлука о Епископу Артемију

Дешавања у вези са питањем „случај Артемије“ дугогодишња су, бременита и мало коме непозната. У томе се исувише далеко стигло тако да сада више треба размишљати о изазваним последицама него о измишљеним узроцима тог случаја. Јер, о узроцима су више мислили утицајни појединци из црквених и политичких кругова. Овима, као утицајним, спонтано су се придруживали људи који су им подређени, не размишљајући тада довољно о могућим штетним последицама од тога, како по Цркву тако и по Државу, с обзиром на болно питање судбине Косова и Метохије. А то питање се, стицајем многих неповољних околности, неминовно преламало и преко плећа епископа Епархије рашкопризренске, др Артемија. Силом наметнутих политичких и дипломатских решења у вези са Косовом и Метохијом, а на штету Срба, као у кључалом казану нашао се и епископ Артемије. У тако сложеним и тешким околностима било шта и било како да је предузимао, држећи се аутономних, црквеним канонима загарантованих, архијерејских права, неизбежно је било да са једне или више страна наиђе на осуду. У тој и таквој дубљој позадини треба тражити праве узроке за сва поступања утицајних политичара и црквених људи, као и за све црквене одлуке и казне до сада изречене против епископа Артемија.

Проф. др Миодраг М. Петровић

ПОРЕКЛО ФЕНОМЕНА „АРТЕМИЈЕВЦИ“ И  „АРТЕМИЈЕВШТИНА“

У „Печату“ бр. 126 од 6. августа 2010.  године на стр. 32. објављено је писмо епископа бачког г. Иринеја (Буловића), упућено г. Милораду Вучелићу, директору и одговорном уреднику тог угледног и веома читаног листа, са молбом да објави „коментар“ владике др Атанасија (Јевтића) поводом текста госпође Наташе Јовановић под насловом „Вунена времена“ („Печат“, бр. 125 од 30. јула 2010, стр. 28-30). Атанасијев „коментар“ је објављен уз писмо Иринеја Бачког (стр. 33), а одговор на оба та текста благовремено су дали М. Вучелић и Н. Јовановић, такође у „Печату“, бр. 127 од 13. августа 2010, стр. 16-17.