Разговор водио: Владимир Димитријевић         

Рођен 1936. године у селу Ратини код Краљева (метоху манастира Жиче, који се помиње у Жичкој повељи Стефана Првовенчаног),  у побожној породици припадника богомолничког покрета владике Николаја, Миодраг Петровић је завршио богословију у манастиру Раковици, а затим Богословски  и Правни факултет у Атини, где је и докторирао 1970. године, добивши новчану награду Атинског универзитета (тема доктората била је више него важна за његова будућа истраживања: „Номоканон у четрнаест грана и византијски коментатори. Прилог изучавању тема о односима цркве и државе и епископа Старога и Новога Рима“).

У огромној Римској империји, која се простирала од Британије до Месопотамије и Египта, није било једноставно успоставити и одржавати мир. Један од највећих узрока за немире свакако су били сурови прогони хришћана чији се број стално увећавао. Основна брига императора је била да обезбеђивањем мира обезбеди што трајнији политички и економски развој Царства.

Имајући у виду оно што је напред изложено, није наодмет подсетити се неких светлих примера који сведоче о томе како су поштована и у дело спровођена првила Светих Отаца.

Католици у Београду већ икоНопишу и Светог Саву

Била би неправда ако се мисли да за све негативности у Српској православној цркви кривица треба да падне на епископа бачког Иринеја. Не, није он за све крив.