УМЕСТО УВОДА

Пред читаоцима је разговор који је потписник ових редова водио са др Марком С. Марковићем (сарадник "Борбе за веру" до упокојења 27.априла 2012.) у селу Јерисосу надомак Свете Горе пре више од две деценије, по благослову оца Митрофана Хиландарца. Интервју је објављен у књизи „Православље и Нови светски поредак“, која је изашла 1994. у библиотеци „Политика и образ“, коју је, при Мисионарској школи храма Светог Александар Невског у Београду, уређивао покојни Небојша М. Крстић. Молим читаоце да обрате пажњу на чудесне увиде великог србског мислиоца Марка С. Марковића, и да схвате колико се од предвиђеног испунило.           

Владимир Димитријевић

         Велики је био др Марко С. Марковић (упокојио се 2012), србски философ, књижевник и теолог из Орлеана у Француској (до упокојења сарадник „Борбе за веру“). О њему се писало и писаће се док буде Срба. Колика је величина овог човека била, види се из чињенице да је он подробно објаснио свом народу шта га чека у будућности ако се не врати Христу и Светом Сави. Он је ту поруку пренео, још почетком деведесетих година прошлог века, и свим православним народима, који га нису послушали, па је он, 2005, направио анализу онога што се дешавало и дешава после његовог апела. Текстови су актуелни и сада.    Прочитајмо их и размишљајмо о њима!

Владимир Димитријевић

Поводом интервјуа Монсињора Симчића у„НИН”у од 23. новембра 1990. године

Међу многим изјавама католичких црквених великодостојника у вези са догађајима из Другог светског рата, био је запажен интервју који је Милан Симчић, пореклом истарски Хрват, а данас подсекретар ватиканске Конгрегације за клер, дао Братиславу Грубачићу крајем прошле године.

УВОДНА НАПОМЕНА

Марко С. Марковић (упокојио се 2012. у Француској), један од највећих српских мисилаца друге половине 20. века, доктор са Сорбоне и аутор низа значајних књига, до упокојења стални сарадник „Борбе за веру“, бавио се, између осталог, и односом ромокатолицизма и православних Срба у 20. веку. Доносимо два његова текста, која нас подсећају да је мржња папизма према православнима трајна и да порицање Јасеновца потиче из истих извора одакле су провреле црне реке демонијака званих усташе.Толико о екуменизму!

Уредништво