ЧЕТРНАЕСТ СЛУЧАЈЕВА

Између 1941 и 1945 године

Не бих никада писао о својим ратним успоменама да недавно нисам у новинама приметио чланак о једном енглеском борцу из Другог светског рата, који се прославио открићем да је у ратним годинама четрнаест пута избегао смрт. А то се баш и са мном десило од пролећа 1941. до пролећа 1945. године.

Др Марко С. Марковић

НЕМА МОРАЛА БЕЗ БОГА

 Следбеник Русоа, који је проповедао да човек не треба да служи никоме до себи, човек 20. века се поноси што над собом не признаје „ни Бога ни господара“. Пошто су материјалисти утврдили да Бог није створио човека него да је човек створио Бога, коме је приписао своје најлепше особине, светкује се ослобођење човека од тога „отуђивања“ и служења једној бесмисленој фикцији. Под образином напретка, извлачи се тако из пепела једно врло старо начело које су још грчки софисти формулисали, а касније прихватили европски хуманисти и немачки философ Емануел Кант: „Човек је мерило свега“. У суштини то је „аутономни морал“, морал без Бога, морал без религије.

 Др Марко С. Марковић

ИСТИНА О ФРАНЦУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ

 ЗАШТО О РЕВОЛУЦИЈИ?

Понекад нас читаоци и пријатељи подсећају на Христову реч пред Пилатом: „Моје царство није од овога света" (Јн. 18,36). И заиста, ако је у питању политичка моћ, ми знамо да Христос није дошао на свет да преузме земаљско царство нити да својим ученицима обезбеди светску превласт. То су још за живота Исусова схватили и његови савременици па су га, разочарани, зелоти због тога напустили. Али то не значи да сву Христову науку треба свести на ту реч и приписивати јој смисао који она нема. Јер Христос је такође рекао: „Дајте цару царево, а Богу Божје" (Јн 16,33). Хришћанска јавна делатност обележена је свим тим истинама и треба да се креће у тим оквирима.

Др Марко С. Марковић

ПРОРОЧКА РАПСОДИЈА

Из књига и беседа Владике Николаја Велимировића

 „Србија је увек некоме на путу."

Владика Николај, „Трагедија Србије"

 У античко доба владао је обичај да грчки рапсоди певају одломке из Хомерове „Илијаде" и „Одисеје", бирајући теме које су највише интересовале њихове слушаоце. Сличну рапсодију је могуће саставити и на основу дела Владике Николаја поводом данашње српске трагедије. Њу нико није могао у свим појединостима предвидети, али Владика је дубље но ико продро у смисао наше историје и кад се Српска Голгота последњих година посматра у светлости његових открића, порука коју нам је оставио добија пророчки карактер и служи као кључ за разумевање савремених збивања. У изводима који следе - изузев поднаслова - ниједна Владичина реч није измењена. Нема бољег доказа да његов дух живи међу нама и води нас путем Христовим.