Предраг Р. Драгић Кијук
|
Предраг Р. Драгић Кијук: Хуманистички секуларизам |
|
|
|
Friday, 25 December 2009 |
|
Предраг Р. Драгић Кијук
ХУМАНИСТИЧКИ СЕКУЛАРИЗАМ Нико разуман, бар ја тако мислим, неће спорити јединствено проверљиву чињеницу: - иако се одрекао хришћанске филозофије милосности и врлине, грађански хуманизам није успео да сачува достојанство човекове личности. Иницијација у царство садашњости, човечанство које је културу заменило вољом за моћ, прогрес опчињен тежњом да се прогласи универзалним усавршавањем, те коначно социјални дарвинизам – претворили су друштво у секуларизовани мравињак. Главне одлике таквог друштва јесу прагматизам који је укинуо својство емоција и политика која је укинула хуманистички идеал, претврајући се у трансмутацију филозофије. То је и разлог што се идеологизирана садашњост нашла на супротној страни од вредности надахнућа, остварујући се у антилиберализму и антихуманизму. |
|
Последњи пут ажурирано ( Friday, 25 December 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа |
|
|
|
Monday, 21 December 2009 |
|
Предраг Р. Драгић Кијук ХРИСТОПРИПАДНОСТ ВОЖДА КАРАЂОРЂА Ми два века живимо ослобођени или заробљени памћењем о Ђорђу Петровићу Карaђорђу и чини се веома разложним да се управо сада, после престанка забране историјског памћења, бавимо његовим животописом. Колико сам у праву моћи ћемо да просудимо када се у ствари будемо суочили са неким чињеницама за које хоћу да верујем да су највећем броју људи непознате. Сељачки цар – како су са поругом на европским дворовима називали Карађорђа, учинио је за историју културе српског народа више него сви учени Срби његовог времена, по питању законодавства, школства, значи просвете и науке. У ондашњим околностима Карађорђе је заиста учинио више него они којима је то била дужност а који су такође све чинили на добро свог народа. |
|
Последњи пут ажурирано ( Monday, 21 December 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Предраг Р. Драгић Кијук: Теохуманизам и патохуманизам |
|
|
|
Monday, 14 December 2009 |
|
Предраг Р. Драгић Кијук ТЕОХУМАНИЗАМ И ПАТОХУМАНИЗАМ Покоран мораш бити као лешина - најважнија је одредба борбене филозофије садржане у Конституцији и другим списима Игњација Лојоле, шпанског војника па монаха. Игњацио Лојола, оснивач (1534.) и генерал Језуитског реда (Societas Jesu) или реда исусоваца, задобиће велико поверење папе Павла III, који је 1540. године донео булу о “борбеном управљању црквом” (Regimini militantis ecclesiae). |
|
Последњи пут ажурирано ( Monday, 14 December 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Предраг Р. Драгић Кијук: Уморна цивилизација |
|
|
|
Saturday, 03 October 2009 |
|
предраг Р. Драгић Кијук
Уморна цивилизација Нема сумње, логорски двадесети век се одликовао распадом моралних, идеолошких и философских система. „Осмотрите Запад: пренакрцан је знањем, бешчашћу и тромошћу... Када је Рим одашиљао своје легије широм света није познавао историју, нити лекције о сумраку. Наш случај није такав. Какав црни Месија ће се обрушити на нас“! (Е.М. Сиоран, Силогизми горчине). |
|
Последњи пут ажурирано ( Saturday, 03 October 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Предраг Р. Драгић Кијук: Мач Ватикана |
|
|
|
Thursday, 24 September 2009 |
|
Предраг Р. Драгић Кијук МАЧ ВАТИКАНА I
Тачна констатација да је „највећа културна тековина византијске цивилизације управо то што је дала Словенима хришћанство” (Џ. Билингтон) има и посве особено културолошко и историјско значење за народе словенског порекла на Балкану. Хришћанство јесте надоградило и проширило видике словенског света, што се, уосталом, догодило и са другим народима који су се суочили са хришћанском филозофијом. Међутим, подела хришћанске заједнице (самоиницијативно издвајање Римске цркве 16. јула 1054. године – такозвана Велика шизма) имаће за наше народе исто толико пресудан значај, колико и чин примања хришћанства, само не у духовном колико у историјском смислу речи. |
|
Последњи пут ажурирано ( Thursday, 24 September 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
|
