Предраг Р. Драгић Кијук

ХУМАНИСТИЧКИ СЕКУЛАРИЗАМ

 Нико разуман, бар ја тако мислим, неће спорити јединствено проверљиву чињеницу: - иако се одрекао хришћанске филозофије милосности и врлине, грађански хуманизам није успео да сачува достојанство човекове личности. Иницијација у царство садашњости, човечанство које је културу заменило вољом за моћ, прогрес опчињен тежњом да се прогласи универзалним усавршавањем, те коначно социјални дарвинизам – претворили су друштво у секуларизовани мравињак. Главне одлике таквог друштва јесу прагматизам који је укинуо својство емоција и политика која је укинула хуманистички идеал, претврајући се у трансмутацију филозофије. То је и разлог што се идеологизирана садашњост нашла на супротној страни од вредности надахнућа, остварујући се у антилиберализму и антихуманизму.

Предраг Р. Драгић Кијук

ХРИСТОПРИПАДНОСТ ВОЖДА КАРАЂОРЂА

          Ми два ве­ка жи­ви­мо осло­бо­ђе­ни или за­ро­бље­ни пам­ће­њем о Ђор­ђу Пе­тро­ви­ћу Ка­рaђор­ђу и чи­ни се ве­о­ма ра­зло­жним да се управо сада, после престанка забране историјског памћења, ба­ви­мо ње­го­вим жи­во­то­пи­сом. Ко­ли­ко сам у пра­ву мо­ћи ће­мо да про­су­ди­мо ка­да се у ства­ри бу­де­мо су­о­чи­ли са не­ким чи­ње­ни­ца­ма за ко­је хо­ћу да ве­ру­јем да су нај­ве­ћем бро­ју љу­ди не­по­зна­те. Се­љач­ки цар – ка­ко су са поругом на европ­ским дво­ро­ви­ма на­зи­ва­ли Ка­ра­ђор­ђа, учи­нио је за исто­ри­ју кул­ту­ре срп­ског на­ро­да више не­го сви уче­ни Ср­би ње­го­вог вре­ме­на, по пи­та­њу за­ко­но­дав­ства, школ­ства, зна­чи про­све­те и науке. У он­да­шњим окол­но­сти­ма Ка­ра­ђор­ђе је за­и­ста учи­нио ви­ше не­го они ко­ји­ма је то би­ла ду­жност а ко­ји су та­ко­ђе све чи­ни­ли на до­бро свог на­ро­да.

Предраг Р. Драгић Кијук

 ТЕОХУМАНИЗАМ И ПАТОХУМАНИЗАМ

Покоран мораш бити као лешина - најважнија је одредба борбене филозофије садржане у Конституцији и другим списима Игњација Лојоле, шпанског војника па монаха. Игњацио Лојола, оснивач (1534.) и генерал Језуитског реда (Societas Jesu) или реда исусоваца, задобиће велико поверење папе Павла III, који је 1540. године донео булу о “борбеном управљању црквом” (Regimini militantis ecclesiae).

предраг Р. Драгић Кијук

Уморна цивилизација

 Нема сумње, логорски двадесети век се одликовао распадом моралних, идеолошких и философских система. „Осмотрите Запад: пренакрцан је знањем, бешчашћу и тромошћу... Када је Рим одашиљао своје легије широм света није познавао историју, нити лекције о сумраку. Наш случај није такав. Какав црни Месија ће се обрушити на нас“! (Е.М. Сиоран, Силогизми горчине).