Ђакон Владимир Василик је прокоментарисао речи Бенедикта XVI, који „надбискупа геноцида“ сматра „великим примером истинског хуманизма“...

 „Ако неко себи жели истинску погибију, жели да заједно са фарисејима буде оптужен на Страшноме Суду, онда нека велича Алојзија Степинца. Јер његов живот представља јарки пример како не треба живети, како не треба деловати, како се не треба спасавати“ - рекао је у интервјуу „Руској Народној Линији“ доктор филолошких наука, доцент историјског факултета Петроградског универзитета, ђакон Владимир Василик, коментаришући речи римског папе Бенедикта XVI о „надбискупу геноцида“ Алојзију Степинцу, током његове посете Хрватској.

Павел Вјачеславович Тихомиров

ПОСЛАНИЦА НЕМАЧКОМ НАРОДУ

-Реферат са Пете Међународне конференције о Јасеновцу, Бања Лука 23-25 мај, 2011. године-

Драга наша српска браћо!

У новембру прошле године, наша информативна агенција „Руска Народна Линија“, заједно са Историјским Факултетом Санкт-Петербуршког Државног Универзитета, организовала  је међународну конфернцију, чији је циљ био подсећање на трагедију која лежи на души хрватских клеро-нациста. Пажњу читалачког аудиторија привукла је тек изашла на руском језику књига „Надбискуп геноцида“ италијанског аутора Марка Аурелија Ривелија.

Обавештавамо наше цењене посетиоце да је сајт „Руска народна линија“ објавио „Отворено писмо српских интелектуалаца и пријатеља истине из света Светом архијерејском сабору СПЦ“. Такође, руски интелектуалци, подржавајући ставове изнете у писму, придружују овом документу своје потписе. Техничка екипа „Борбе за веру“ већ је ажурирала првобитни списак потписа српских интелектуалаца, придодавањем до сада пристиглих потписа руских интелектуалаца, а чиниће то и у наредним данима. У наставку објављујемо списак руских потписника, а такође и текст „Отвореног писма...“ са „Руске народне линије“.

„Руска Народна Линија“

 Ђакон др Владимир Василик

„БЕАТИФИКАЦИЈА ЈОВАНА ПАВЛА II НОСИ АНТИРУСКИ И АНТИПРАВОСЛАВНИ КАРАКТЕР“

Беатификацију Римског папе Јована Павла II ја пре свега оцењујем као унутрашњу ствар Ватикана, која са нама нема и не може имати никакве везе. Зато, када одједном, у квазирелигиозној јавности и у околоправославним либералним круговима изникне хистерија поводом тога што је бивши римски понтифик био „свети човек“ коме се треба молити, заједно са Терезом Авиљском, Фрањом Асишким и другим западним „светитељима“ (које је свети Игњатије Брјанчанинов називао сумашедшим), онда ја могу рећи да то нема везе са нама. Јасно је да се Римски папа, који је свој живот посветио рушењу Православне Цркве, па тако и Руске, посебно у Западној Украјини, са тачке гледишта Православне Цркве, не може сматрати светим или блаженим.