header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Александар Антић: Одговор Владимиру Димитријевићу Штампај Е-пошта
понедељак, 08 јануар 2018

Поштовани господине Димитријевићу,

Мислим да је пажња једна од најважнијих хришћанских и људских особина. Ви је истински имате. Хвала на опширном и заиста апологијском одговору. Он непатворено указује са каквом одговорношћу је Вама стало  до свакога, буквално до свакога. Потписао бих вашу апологију!

Само бих и сам додао две реплике: 1. О прецењивању мене и борбама - Ја немам разрађену методу. Комуникације са споменутим саговорницима су уствари моја туга и чупање од горег: У сопственој историји БОРБЕ, током стихије блуда 1000 пута до сад сам изненадно задао неочекиван ударац. Наравно, то исцрпљује, али и увек оставља човека у спремности на следеће налете таквих помисли и наговора. 

Мислим да већ разумете шта желим да кажем. Ја нисам никакав мисионар, већ сам блудник, такорећи нереализовани до краја, али зар је битно "шта" када нисмо са Христом?

Ако неком од њих и проповедам нешто, то радим од насушне потребе у којој се следствено околностима налазим. Немам ни праве љубави према тим људима, јер то радим због свог ваздуха, или у противном  ћу се сам угушити у сопственом смраду.

2. Боже ме прости што ћу сада рећи: Мислим да начини борби какве читамо код например Св. Никодима Агиорита или  у Св. старца Силуана као да данас измичу савршеном рецепту. Управо добро сте рекли "политички хомосексуализам", али не само хомосексуализам већ и други жанрови. Видите, у време чак и савремених отаца није било електромагнетног насртаја на народ. Сада га има. Медији производе болести и нуде њихово отелотворење, а ми их још пацијентима препоручујемо као грех. Дакле, то је готово слично старим (не толико нетачним) веровањима да болест настаје од греха. Овде је присутна иманенција болести и греха. Зато линеарни начин борбе у коме иде прво помисао па (не)прихватање  најзад и (не)дело се толико релативизовао да је скоро укинута граница између тих категорија. Лично сам пример тог случаја. 

Ово време (као уосталом свака епоха) тражи нове БОРЦЕ. Ко су ти нови борци? Они који остављени Богу и себи, гутају сопствену жуч и заслађују је Христом. Они спремни да у сред гротла завапе. Оних спремних да сваког часа изгубе душу, да би је неочекивано задобили;или: Оних спремних да ако затреба изгубе душу (нажалост побеђени) за вечност. Оне, камиказе, спремне да разнесу и себе и ад.  Оне који столпују на ивици жилета: Представници језивoг савременог аскетизма

Обраћам се таквим самотњацима јер знам да и такве ретке врсте читају лепе текстове са Вашег сајта. Њих и посебно поздрављам у овом Бадњем дану, у ишчекивању Рождества. 

У предвечерје пред рађање, када су трудови најболнији, мисли човек-све је пропало, а Бог зна и гледа...

Многа Љета Вама и вашој насушној мисији!

Александар

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 7 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.