|
„БОРБА ЗА ВЕРУ“ ОДГОВОР СВЕШТЕНИКУ МИЛИЋУ ДРАГОВИЋУ Свештеник Милић Драговић, по ко зна који пут, обмањује јавност и вређа оне који су одани СА Сабору СПЦ. Он бабама назива Епископа Никанора, оца Николаја, оца Симеона, господу проф. др Љубомира Протића, др Миодрага Петровића, Жељка Которанина, проф. Владимира Димитријевића и Мирослава Вујанића, који су на скупу учествовали. Он назива бабама преко тридесет свештених и монашких лица и преко хиљаду присутних верника, који су у Војловицу дошли са свих страна, да би се молили Богу и Св. Николају Жичком и подржали Сабор СПЦ у његовим СЕДМОСТРУКО поновљеним одлукама о начину богослужења.
Отац Милић ово сабрање представља као „совјет нечестивих“ самозванаца, иако је реч о богомољачком сабрању у манастиру Војловици, одржаном у оквиру дана Св. Николаја Жичког (2. и 3. маја, у Војловици и Панчеву, сваке године, од 2004. наовамо), и то са благословом Епископа банатског Никанора. Хоће да представи како скуп није успео, јер на њему није било више епископа – а није их било јер је ово скуп у Епархији банатској, који није имао за циљ да собом замењује СА Сабор СПЦ, него да народ упозна са саборским одлукама. Свештенства и монаштва било је тридесетак људи. Али, шта је овде најважније? Најважније је да је сав народ који се ту сабрао дошао својом слободном вољом – нису их у бесплатне аутобусе скупљали свештеници да би показали своју оданост владици, него су сви дошли о свом руху и круху да би се молили Богу за Цркву Српску и свенародну слогу. Више од хиљаду људи није мало – ако их у Ћелијама, за Благовести, где се људи скупљају већ три деценије, буде два пута више него у Војловици, где ова сабирања тек почињу, онда је све јасно. Али, за хришћане је срамота тако размишљати – није то утакмица „Звезда“ – „Партизан“, а владика Никанор није владика Григорије, који је, да би привукао народне масе у Тврдош на Преображење позвао Горана Бреговића, Титовог рокера. Уосталом, Христа је на Сретење дочекало у Храму само двоје – Св. Симеон Богопримац и Св. Ана. Јер, бој не бије број, него Бог и сој! У Војловицу је дошао побожан народ одасвуд – и из Босне, и из Војводине, и из Шумадије, и са југа Србије и из расејања. И сав је био вођен једном мишљу – послушност Сабору и Св. Оцима. Отац Милић се много позива на чињеницу да су епископи који безаконо служе, упркос саборским одлукама, ЛЕГАЛНИ (па је и он, са својим безакоњем, ЛЕГАЛАН). Легалност хиротоније и рукоположења њима нико не оспорава, али, пошто крше архијерејску заклетву, непослушни одлукама СА Сабора СПЦ, које су, по Уставу СПЦ, ОБАВЕЗНЕ И ИЗВРШНЕ, они су на путу НЕЛЕГИТИМНОСТИ. Заклињање у легализам ником неће помоћи. Јер, по учењу римске цркве, хиротонија и рукоположење човеку остају, ма каква безакоња он творио, а по учењу Праве Цркве, кршење саборских одлука је грех против САБОРНОСТИ, то јест против Љубави – Истине – Христа, који захтева покајање (никаква „легалност“ то не може порећи). Оцу Милићу предлажемо да се врати Богу и СА Сабору СПЦ, поштујући његових СЕДАМ одлука, о којима се говори у писму СА Сабору СПЦ са скупа у Војловици. С поштовањем Уредништво сајта „Борба за веру“ |
