У понедељак 19. фебруара 2018. таксијем сам отишао у новосадски хотел Дуга (Ћирила и Методија 11а). Платио сам га 550 динара. Али не жалим. На рецепцији сам сазнао да је најављена трибина „Обавезна вакцинација – за или против” отказана. Нешто касније сам сазнао да је то већ друга локација која је отказала гостопримство овој трибини. Питао сам се зашто? Коме смета одржавање трибине о тој врло важној теми?

Испред хотела сам сазнао да ће трибна бити одржана у хотелу Нови Сад (Бул. Јаше Томића 1). Тамо сам се ускоро и нашао завхаљујући превозу мојих новостечених пријатеља.

Хотелска сала је била препуна знатижељних посетилаца, махом мајки и очева који имају децу предшколског и основношколског узраста. Очигледно је свима њима стало до добробити своје деце. Од њих они немају ништа драгоценије.

Трибина је требало да почне у 18 часова и вероватно би тада и почела да на скуп није дошла полиција на основу пријаве. Један од организатора скупа, Миливој (Леми) Мрдаковић, отац троје деце, био је принуђен да оде у полицију и дâ изјаву поводом оптужбе да скуп „шири панику и нереде”. Наравно да је оптужба само део психичког притиска на организаторе и присутне, а да је са правног и моралног аспекта апсурдна.

Ускоро су стигли и људи које је послао власник хотела са примедбом да у сали има много људи и да је то ризично због „избијања пожара”. Можда је то у формално-правном смислу и тачно, али нисам могао да се отмем утиску да је и то део психичког пристиска. Суњам да је постојала било каква реална опасност од избијања пожара. Нико није ни пушио, а камоли имао идеју да пали ватру. На молбу организатора, неки од боље упућенијих посетилаца су напустили скуп, као би он ипак могао бити одржан. Ипоштован је и тај формално-правни аспект.

Организатор трибине је „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”. Као се на паноу могло видети, удружење има акроним НоВа, што је скраћено од необавезна вакцинација. На паноу је и једна лепа беба. Заправо, панел дискусију је организовала новосадска секција удружења која се неформално назива „Круг родитеља чувара”. Основни слоган организације је „За слободу избора и информисану одлуку”.

Присутнима се најпре обратила Снежана Терзић, spirutus movens удружења и мајка двоје дивне деце. Конферанса је ипак била Драгана Баша, речита дама, која има красног сина.

Најпре су говориле три даме. Прво је говорила др Јована Стојковић, председник Грађанске иницијативе за необавезну вакцинацију, психијатар, мајка двоје деце, коју су медији због храбрости и харизматичности већ назвали „српска Јованка Орлеанка”. У публици је био и њем муж Владимир, такође психијатар, који је у свему подржава, како и приличи господи. Др Јована је износила медицинске и социјалне разлоге против обавезне вакцинације.

Други говорник је била проф. др Мира Совиљ, која је и мајка и бака шесторо унучади. Она је инсистирала на потреби одговорног родитељства.

Трећи говорник је била Маја Рацић, дипломирани хомеопата, мајка троје деце. Она је бранила право на слобуду избора са аспекта хомеопатије. Говори све три златне даме су били пропраћени аплаузима.

Затим су говорила три џентлмена. Најпре је говорио др Марко Марјановић, отац два сина. Он је дечији хирург, па је говор заснивао на подацима из медицинских часописа. По њему, вакцине нису потпуно ни безбедне ни ефикасне, а самим тим не могу бити ни обавезне.

Затим је говорио др Бранислав Ристивојевић, професор Правног факултета у Новом Саду, отац двоје деце. Он је себе сврстао у „вакциналне скептике”, а самим тим и у групу оних који су за „право избора”. Он је истакао да то право постоји у Немачкој, држави на чијим правним принципима се доста заснива и наш правни систем. Али, код нас нама „слободе избора” у погледу вакцинације.

На крају је говорио и адвокат Милорад Михаиловић, такође отац двоје деце. Он добровољно помаже људимa невакцинисане деце да реше своје проблеме са просветним органима.

Сви говорници су истакли да невакцинисана деца нису болесна деца и да стога имају право на похађање свих предшколских и основношколских установа.

У публици је било и неколико мајки са децом ометном у развоју, за шта оне верују да је одговорно вакцинисање. Најмање што се може тiм мајкама дати јесте разумевање и саосећање због крста којег носе кроз живот. Сви виде решење у необавезној вакцинацији и информисаном избору.

Боже! Благослови све родитеље света и сву децу. Дај да их буде све више. Нека сва живе у здрављу и радости, уживајући у животу који си им дао!