header image
НАСЛОВНА СТРАНА
В.Димитријевић: Сачувати поредак, одбранити Косовски завет - о исходима Сабора СПЦ 2018 Штампај Е-пошта
субота, 12 мај 2018

 О УСТАВУ СПЦ  

Свети Архијерејски Сабор СПЦ ове године успео је да одоли искушењу да на брзину усвоји предлог новог Устава, који није био утемељен ни у светопредањској еклисиологији Цркве од Истока, ни у светосавском црквено - народном предању. И то није мала ствар: ипак, остало је времена да се размишља и расуђује у складу са истинским духовним потребама нашег народа.

         Мора се рећи: предлог новог Устава наишао је, од самог почетка, на озбиљну и аргументовану критику – почев од клирика Руске Заграничне Цркве, оца Љубе Милошевића, преко свештеника наше Цркве из Аустралије, оца Србољуба Милетића, архимандрита др Никодима Богосављевића, све до академика Косте Чавошког, др Миодрага Петровића и Николе Милованчева. Којима је добро Цркве било на срцу, и који су имали срца, огласили су се, и помогли нашем епископату да заузме трезвен став по „уставном питању“.            

СТАВ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 

Ипак, најважнији став који је епископат наше Цркве заузео тиче се Косова и Метохије, свете земље које се не смемо одрећи ако не желимо да се испишемо из историје. Од сада, сваки православни Србин може рећи: „Мој став је изнет у саопштењу СА Сабора СПЦ са заседања у мају 2018. године“. Није могло бити другачије, јер бисмо се до Бога стидели да је било другачије, и да епископи нису имали храбрости да потврде оно што је вековна истина: Косово је Срце Србије, и остаће Срце Србије. Зато су властодршци гневни због онога што су србски архијереји посведочили (овде:). Прича о „нереалности“ става наших архијереја потиче из глава и душа оних који не верују у Бога, него у „might is right“, и који су прихватили став НАТО Империје, што га је, крајње једноставно, дефинисао покојни књижевник Харолд Пинтер: “Пољуби ме у задњицу или ћу ти разбити главу.“             

О МЕСИЈАНСКОЈ ИДЕЈИ

Косовска идеја је заиста наша месијанска идеја. Као и Руси, као и други историјски народи, и Срби имају свој месијанизам – и он је хришћански јер је косовски. И обрнуто. Ево шта о томе каже наш велики мислилац и историософ, Марко С. Марковић, у огледу „Тајна Косова“:“Поређење српског месијанизма са руским, у облику који су му дали Достојевски и Барђајев, разјашњава њихову праву природу и суштину. Руски месијанизам је изнад српског по томе што је универзалан: на овај или онај начин, Русија прима на себе мисију да спасе свет. Руски народ игра улогу свечовечанског Месије, док је српски »Месија» национални Месија, човек који треба да ослободи српски народ. Из тога произилази да се српски народ не жртвује за друге народе и да се не сматра позваним да спасава човечанство, него своје сопствено спасење везује за Христа, своју националну судбину тумачи христолошки. У том смислу, Косово је једини и непоновив догађај, а српска мисија је завршена. Она је национална, a не универзална. Као таква, омеђена је с једне стране историјском пропашћу на Косову, а с друге препородом српског народа кроз Први српски устанак. У народној песми српски месијанизам почиње косовским, a завршава се Устаничким циклусом. И ту и тамо Лазар и Карађорђе. Симетрија је потпуна.

Но све и да се само тако посматра, српски месијанизам има извесних предности над руским: он садржи уједно и Распеће и Васкрсење, баш као и пољски месијанизам, а то значи да представља верније подражавање Христу него месијанизам Достојевоког и Берђајева. А изнад света – и то је оно најважније – у њему се налази идеја приопштавања Христовој жртви путем евхаристије, што није обрађено у руском месијанизму. Самим тим, очевидно је да се смисао Косова није испразнио појавом српског националног Месије – Карађорђа. Боље рећи, Kapaђорђе не може бити последњи домет Косова, jep је косовска жртва нераздвојна од Евхаристије. Косово ће достићи овај пуни смисао тек приликом Другог доласка Исуса Христа и свеопштег васкрсења човечанства. А дотле, Косово је вечни позив на нова прегнућа, као чудесан догађај, образац, утеха, подстрек на буђење и обнову свих народа света по примеру српског васкрсења. Оно помиње да између једне етапе васкрсења и крајњег циља богочовечанске историје, нису искључене друге и нове етапе нашег народног и човечанског препорода, а то баш превиђа месијанизам Берђајева. Од човечанства зависи да ли ће између данашњег сумрака и Страшног суда бити опет могући периоди обновљеног хришћанства.(https://stanjestvari.com/2015/06/27/др-марко-с-марковић-тајна-косова/comment-page-1/)          

Ако неко зна да је Косовски завет повезан са Царем Христом и Другим доласком Његовим, онда су то србске владике. Зато саопштење Сабора брани хришћанску срж Косовског завета, али и међународни поредак, заснован на Резолуцији 1244 и уставни поредак Србије, који Косово и Метохију препознаје као саставни део наше државе. Важно је, наравно, да наши архијереји остану доследни себи и свом ставу, који је „из главе цијела народа“ .

Нама, православним Србима, неће бити лако у наредном периоду. Гледаће да нам узму душу и сатру тело. Ипак, ако је Бог са нама, ко ће против нас?    

УМЕСТО ЕПИЛОГА                                                                                                        

Тугуј Свети Остатку док гледаш шта нам раде  

Ови што крт Вавилон на савској обали граде                           

Они што продају гробља они што крчме олтаре           

Срећу на Крвној њиви што мисле да остваре                            

Што дом сред Содома дижу гозбују у Гомори

Провешће још мало дана у тучној ноћној мори                         

Али не пристај никад да аветно заиграш коло   

Макар те пљувало тукло макар те клало и боло                                  

Са Кнезом сте под Крстом под Кровом

Останите увек са Косовом        

И немојте да вам срце зебе

Косово ће одбранити себе        

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 76 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.