|
Синод против Артемија  „Црквена влада” је од „умољавања” владике рашко-призренског стигла до поништавања његових одлука. – Размимоилажења око обнове светиња на Космету Џозеф Бајден је јуче посетио манастир Високи Дечани – за владику рашко-призренског Артемија, потпредседник САД тиме је желео да „потврди насилно откидање дела територије државе Србије”, за Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве посета је „гест добре воље”. Супротстављена мишљења епископа Артемија и највишег црквеног тела условила су да Сабор поништи одлуку владике да не да благослов америчком потпредседнику за посету манастиру Високи Дечани, што је и објављено на званичном сајту СПЦ-а као „ванредно” саопштење. Јован Јањић, новинар недељника НИН и познавалац црквених прилика, сматра да, упркос одјеку који овај случај има у јавности, није у питању сукоб који може угрозити СПЦ већ различит приступ проблему. – Сигурно је да и Синод и надлежни епископ Артемије желе најбоље Цркви којој припадају и којој служе. Разлика је у приступу решавању проблема на Косову и Метохији, односно схватању да ли се може даљим попуштањем постићи циљ, а то је да се обезбеди адекватна заштита српских светиња на Космету – каже Јањић. Несугласице између епископа рашко-призренског, Светог архијерејског синода и саборских одбора за Косово и Метохију и за обнову православних храмова трају већ неколико година. Синод је, у неколико наврата, „обустављао” одлуке владике Артемија и умољавао га да одустане од њих. Тако је децембра 2004. године, када је епископ рашко-призренски поднео тужбу Међународном суду правде у Стразбуру против четири земље чланице НАТО-а „због штете нанете православним светињама на Косову”, Синод предложио да се тужба против Италије, Француске, Немачке и Велике Британије обустави, што је на крају и учињено. Разилажења су настала и око потписивања Меморандума о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката СПЦ, марта 2005. године, који су потписали патријарх Павле, представник Министарства културе, омладине и спорта, Привремених институција самоуправе на Косову и представник Унмика. Цркве и православне светиње уништене или оштећене у погрому марта 2004. године требало би да се обнављају по том документу, а послови „ће бити предузети новцем који ће обезбедити ПИС-у или било који други донатор”. Владика Артемије од почетка је био против Меморандума, противећи се да „светиње обнављају они који су их рушили”, и сматрајући да се обновом по принципима меморандума ризикује да српске светиње буду изгубљене и отуђене. Како је епископ Артемије упорно одбијао да прими обновљене светиње, Синод је преузео на себе ту улогу, што је довело до нових неспоразума око надлежности између „црквене владе” и надлежног епархијског архијереја. Када је владика Артемије одбио да прими као обновљене светиње које је Синод примио као такве септембра прошле године, истичући да су оне „у власништву епархије” и да се обнављају без њене дозволе, то је изазвало оштру реакцију владике бихаћко-петровачког Хризостома, председника синодске Комисије за пријем обновљених светиња. Владика Хризостом, у писмима које је епископ рашко-призренски доставио „на суд јавности”, оптужио је владику Артемија да се по ко зна који пут „непримерено оглашава” по питању обнове светиња, да су оне власништво СПЦ, као и да његово противљење да снаге КПС чувају српске светиње представља „инсистирање на ратној опцији”. Један од захтева владике Артемија, да се одобри формирање стручне комисије која би, пре пријема, оценила како је обављена обнова, наишао је на подршку Сабора и одлуком највишег црквеног тела од новембра прошле године таква комисија је и оформљена. У писму Синоду и свим архијерејима, нешто мање од месец дана пре почетка пролећног, мајског заседања Сабора, владика Артемије обавештава да је Комисија завршила свој рад и утврдила „бројне неправилности” у обнови. Епископ рашко-призренски, у том писму, такође, тражи да Сабор буде упознат са њиховим налазима, али, како су тврдили незванични извори, могућност да се то и деси и да извештај буде увршћен на дневни ред овогодишњег Сабора били су мали. Ј. Беоковић --------------------------------------------------------------- Од вербалног до физичког сукоба Надлежности у управљању епархијом рашко-призренском довеле су и до сукоба владике Артемија и викарног епископа липљанског Теодосија, којег је владика Артемије у августу 2008. године чак и сменио, тврдећи да му се његов викарни епископ „супротставља у најважнијим питањима у раду Епархије, пре свега у вези са обновом црквама и манастира на Косову”. Када је епископ рашко-призренски са својим секретаром, оцем Симеоном, отишао у Дечане да преда решење о смени игумана манастира, епископа Теодосија и протосинђела Саве (Јањића) дошло је и до немилих сцена и кошкања, у којем је повређен отац Симеон. И ова одлука епископа рашко-призренског наишла је на неодобравање Синода и захтев да се „обуставе сви спорови везани за недавна збивања у манастиру Високи Дечани и све одлуке с тим у вези”, а такву одлуку Синода Сабор је потврдио, након чега је епископ липљански остао на својој функцији. ---------------------------------------------------------- Хронологија сукоба владике Артемија и „црквене владе” Децембар 2004: Епархија рашко-призренска поднела тужбу Међународном суду правде у Стразбуру против четири земље чланице НАТО-a због штете нанете православним светињама на Космету; Синод затражио од владике Артемија да тужбу „обустави”. Мај 2005: Потписивање Меморандума по којем би требало да се обнављају цркве и светиње уништене и оштећене у мартовском погрому 2004. године; владика Артемије се противио да се потписује споразум са привременим косовским институцијама. Август 2008: Владика Артемије смењује свог викарног епископа Теодосија и протосинђела Саву, Синод тражи обустављање таквих одлука, али, пре тога, неспоразуми кулминирају сукобом у манастиру Високи Дечани током кога је лакше повређен секретар епископа рашко-призренског отац Симеон. Септембар 2008: Синод обавља пријем обновљених светиња на Космету; владика Артемије не жели да их прими као обновљене истичући да су радови недовршени. Јануар 2009: На званичном сајту Епархије рашко-призренске објављена два писма епископа бихаћко-петровачког Хризостома, иначе председника синодске комисије за пријем обновљених светиња, да владика Артемије противљењем да КПС обезбеђује српске светиње инсистира на ратној опцији и да се непримерено оглашава о питању обнове светиња. Април 2009: владика Артемије упућује Синоду и свим архијерејима писмо у којем тражи да се Сабору представи извештај стручне комисије која је утврдила бројне неправилности у обнови. Мај 2009: Сабор поништава одлуку епископа рашко-призренског да не да благослов Џозефу Бајдену за посету манастиру Високи Дечани. [објављено: 22/05/2009] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sinod-protiv-Artemija.sr.html |
