Увод

У Канадској Епархији, још увек под јурисидикцијом Српске Православне Цркве, ништа ново. Непочинствима, лажима и лоповлуку најгоре врсте, који врло успешно разарају ткиво наше Свете Светосавске Цркве, никад краја. О покушају отимачине имовине Канадске Епархије од стране Јована (Бернарда) Марјанца, љубимца Патријарха Иринеја, наше Братство је већ писало, а наша браћа из Борбе за Веру објавила на овој страници. На Мајском Сабору ове године владика Митрофан је тражио најоштрије кажњавање владике Георгија због наводне узурпације имовине Канадске Епархије, али је био одлучно одбијен. Чак му је и позлило.

Шта је разлог непрестаном малтретирању владике Георгија?

Владика Георгије је Градитељ. Створио је Канадску Епархију из ничега, правећи и оснивајући мноштво цркава широм Канаде, као и наш Манастир у Милтону, радећи неуморно, врло често заједно са мајсторима. Средио је финансије, сваки свештеник је имао врло пристојну плату и врло значајне додатне приходе од услуга који припадају свештеницима, улагао је у свештенички пензиони и здравствени фонд и њихово животно осигурање. У тренутку његове неканонске смене са трона Канадске Епархије на главном рачуну је било око 600.000 (седамсто хиљада) долара, као и 200.000 (двеста хиљада) долара у здравственом фонду (овај фонд је покривао здравствене трошкове свештеника, који нису покривени обавезним провинцијским осигурањем).  Да ли је ово је једна од “кривица“ Владике Георгија?

Владика Георгије је несебично помагао Србе у невољи. Канадска Епархија, док је била под управом  владике Георгија, несебично је слала велику новчану помоћ по свим српским земљама у домовини. Сада овог више нема. Рачуни Канадске Епархије су празни. Прихода више нема или су се вишеструко смањили (о овоме ћемо у посебном чланку). Православни Срби у Канади више не дају донације, јер немају поверења у свештенике. Манастир у Милтону се не одржава. Канадска Епархија, најузорнија Епархија наше Свете Цркве под владиком Георгијом, полако, али сигурно, пропада под управом  владике Митрофана, који нема снаге или воље да се обрачуна са недостојним свештеницима, посебно са Јованом Марјанцем, љубимцем Патријарха Иринеја.

Владика Георгије је народни Владика. Владика Домаћин. Владика из народа. Један од нас, наш међу нама. Увек насмејан, спреман да помогне, да упути очински савет, исправи наше велико незнање и заблуде, да нас врати на Светосавски Пут, наш једини исправан Пут. Уме Владика Георгије и да критикује, али благо, између редова, некад чак уз шалу да не повреди.  Владика Георгија воли свој Народ. И Народ њега. У томе је још једна “кривица“ Владике Георгија.

Владика Георгије није екуменста. Владика Геогије није новотарац. Владика Георгије није паписта. Свети Дух је међу нама када је владика Георгије са нама на светим литургијама. Ми то осећамо свим својим чулима, којима нас је Свети Дух обдарио. У томе је још једна “кривица“ Владике Георгија. Можда и “највећа“. Владика Георгије је борац и страдалник за нашу Свету Светосавску Цркву и, као такав, ће бити слављен. Братство Православних Срба се моли за владику Георгија да буде јак у свом страдању. Као што владика Георгије једном рече: Није јунак онај који бије, него је јунак онај који трпи батине.

Империја не мирује док не буде поражена

У току рада инквизиторске комисије Синода у време Великог Поста 2015. године, а коју су чинили владике Теодосије и Максим и „чувени“ Џомић, миљеник митрополита Амфилохија, тадашњи Епархијски Савет је одлучио да пренесе свештеницима пензиони и здравствени фонд, у износу од 200.000 (двеста хиљада) долара, јер је тај фонд њима и био намењен. Свештеници су одлучили да се овај новац пренесе на приватни рачун Василија Томића, који је био главни играч и координатор у смени владике Георгија. Ових 200.000 долара Василије Томић је вешто и покварено сакрио у своје дубоке приватне џепове. Купио је кућу у Линдзију, граду северо-источно од Торонто и кућу на Флориди, па пола године проводи на сунцу на Флориди, а пола године у Линдзију, смишљајући нове злочине против наше Свете Светосавске Цркве уз несебичну помоћ појединаца из Беогрaдске Патријаршије.

Један од недостојних свештеника, који је злоупотребио поверење владике Георгије и украо његов интернет идентитет и тиме учинио озбиљно кривично дело, за кога се наше Братство искрено моли да оздрави, али му не прашта, док се сам јавно не покаје, озбиљно је оболео. Лекови су били скупи, сада су још скупљи, па се пожалио владики Митрофану о нестанку свештеничког здравственог фонда у џеповима Василија Томића. Главни књиговођа Канадске Епархије, Верољуб Ђурђевић из Хамилтона, је на овогодишњој Епархијској Скупштини потврдио да том фонду не може да уђе у траг. Владика Митрофан је рекао да он није одговоран за то, јер се све то дешавало пре његовог устоличења. Василије Томић, свестан какву је крађу учинио, је језуитски ћутао и претварао да о томе нема појма.

Непочинство у којем нестаје морално дно

Василије Томић, језуита по природи и понашању, и Верољуб Ђурђевић, једна горда, али и наивна личност, уз нем благослов Патријарха Иринеја, поднели су полицији у Хамилтону приватну тужб о наводној проневери у износу од 1.000.000 (милион) долара из зарада од производње свећа. Тужбу не подноси наводно оштећена страна, Канадска Епархија и Православни Срби, који су својим донација пунили фондове Канадске Епархије, него приватна лица, главни играчи у уништавању Канадске Епархије. Та нечасна тужба има више од 5.000 (пет хиљада) страница. Ови нечасници су предали целокупну документацију Канадске Епархије, коју се нашли и украли, ломећи браве као лопови, из архиве 2015. године без званичне примопредаје, каква је уобичајена међу одговорним људима. Овој крађи документације учествовао је и свештеник Љуба Рајић. Патријарх Иринеј као тадашњи администратор Канадске Епархије је похвалио и наградио Василија Томића и Љубу Рајића за ову крађу. Како се до ове документације дошло нелегалним путем, то она неће моћи да се користи у овој лажној тужби. Василије Томић је шест месеци покушавао да нађе неке инкриминисане податке међу њима, па је, како до њих није могао да дође, јер они не постоје, предао целу документацију, да се неко други баве њоме.

Хамилтонска полиција је упозната са стањем у Канадској Епархији, па је изјавила да ову тужбу сматра политичким обрачуном са владиком Георгијом и да нема намеру да губи време листајући и читајући 5.000 страница, него је по службеној дужности проследила ову документацију тужиоцима провинције Онтарио. Како се овде ради о наводној проневери од више од 5.000 долара, тужиоци морају по службеној дужности да се баве овим случајем. Стога, Василије Томић и Верољуб Ђурђевић нису обавезни да плаћају адвокатске и судске трошкове, то ће морати да плаћају порески обвезници провинције Онтарио. Ово је још једно непочинство Василија Томића у покушају. Владика Георгије мора да плаћа адвокатске и судске трошкове и поред својих врло малих личних прихода. Молимо све Православне Србе у Канади да помогну владику Георгија, јер брани нас и нашу Свету Светосавску Цркву од недостојника и језуита.

Подсећамо да је инквизиторска комисија из 2015. године владику Георгија, као и осталих пет неканонских смењених владика, оптуживала за проневеру у износу од 4.000.000 (четири милиона) долара у продају свећа, па су овај износ смањили на 2.000.000 (два милиона), али нестанак ове количине новца са рачуна Канадске Епархије нису никако могли да докажу, јер се не може доказати нешто што се није десило. Тада је лично Верољуб Ђурђевић потврдио апсолутну финансијску исправност владике Георгија и Канадске Епархије. Зато сматрамо Верољуба Ђурђевића наивним, који ће, на жалост, позамашно платити за своју наивност.

Зашто ово ради Василије Томић?

За разлику од Верољуба Ђурђевића, Василије Томић није наиван. Он је лукав, вук и змија у једном. Слаткоречив и мучно снисходљив. Он је давно пре 2015. године, прешао онај јасно видљиви праг са својим својевољно учињеним греховима, после којих нема покајања. Године 2015. јавно је потврдио да је војник своје цркве. Које цркве? Наша Света Светосавска Црква нема војнике-свештенике нити војнике-монахе. Василије Томић је језуита. Василије Томић је оличење свега онога што не смемо бити.

Василије Томић ради све ово што ради да би сакрио, бар одложио помињање и привремено склонио у страну, своју лако доказљиву крађу свештеничког здравственог фонда у износу од 200.000 долара, надајући се да ће пре напустити овај свет него што ће га стићи казна по законима провинције Онтарио. Њему на жалост и на нашу срећу заслужена казна по законима провинције Онтарио, због крађе 200.000 долара, ће га врло брзо стићи. Прикупљање документације је у току.

Тешка је судбина Василија Томића, коме су прохујале године и дошла старост без памети и мудрости. Сва су његова зла, која је скривао од јавности, избила на површину. Још ће тежа бити његова судбина када се једног јутра пробуди видевши себе пред својим очима. Нико није избегао Божју казну.

Шта нам је чинити?

Братство Православних Срба се моли за владику Митрофана, који, дозвољавајући владики Георгију да служи у Манастиру у Милтону, покушава да дистанцира себе од ове лажне тужбе. Молимо се да издржи све притиске и покаже љубав према свом брату у Христу, владики Георгију. Свима нама ће бити боље. Мржња ништа добро није дала. Само страшну Божју казну.

Братство Православних Срба се моли и за Верољуба Ђурђевића, коме у овој лажној тужби није место, да дође упамет и да, коначно, постане достојан свог места рођења.

Живимо у времену Содоме и Гоморе у коме се понашање и дела Василија Томића савршено уклапају. Сведоци смо свеопштег неморала сваке могуће врсте. Ова времена су још једно искушење наше вере у Бога и Христа. Слаби ће отпасти од Бога и Христа. Јаки ће постати још јачи и ближи Богу и Христу.

А нама, Православним Србима, Бог је дао да својом слободном вољом одлучимо на коју ћемо страну стати. На страни Бога и Христа или на страни ђавола? То је избор за сваког од нас. Сами о томе одлучујемо.

Бог свима Србима само добро дао,

Братство Православних Срба,

Канада