header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимир Димитријевић: Браћо Бугари, хвала вам! Штампај Е-пошта
понедељак, 06 август 2018

 БУГАРСКИ УСТАВНИ СУД ОДБАЦИО ИСТАМБУЛСКУ КОНВЕНЦИЈУ

        Бугарска Православна Црква обратила се јавности следећим саопштењем: “Слава Богу за сва његова доброчинства бугарском народу! Захваљујући Божјем великом промислу, мудрошћу и савешћу већине уставних судија донето је праведно и уставно решење којим се одбацује популарна тзв. Истамбулска конвенција.

Свети Синод БПЦ-БП је изразио свој категоричан став против њеног усвајања као супротној православном учењу о стварању мушкарца и жене као слике и прилике Божје и као биолошких бића, а против увођења појмова који су неспојиви са бугарским друштвеним и правним устројством. Свети  Синод својом одлуком позива да се упућују усредне молитве Пресветој Богородици у храмовима и манастирима у епархијама БПЦ- БП против усвајања овог међународног договора у ​​Народној скупштини. Мада је то дело Божје, но правилно решење се доноси напорима, надахнућима, савешћу и мудрошћу многих људи - свештенства, научника, јавних личности, новинара, правника, представника државних установа, политичара, мноштва благочестивог бугарског народа. Сви они, имајући на уму моралне основе друштва, настоје да сачувају државност и заштите будућност Бугарске - нашу децу, да се заједнички успротиве против увођења по међународном договору појмова и идеологија које нису у складу са традиционалним хришћанским моралом бугарског народа. Испуњавају се  речи Срцезналца - Господа Исуса Христа: „где су два или три сабрана у име моје, онде сам  и Ја међу њима“ (Матеј 18, 20.)! Када иштемо од Бога помоћ, треба да му и захваљујемо да не будемо као оних десет губаваца који су од Њега вапили милост и исцељење, али само један од њих вратио се и захвалио (Лк 17,12 - 19). Зато поздрављамо са захвалношћу и радошћу Решење Уставног суда Републике Бугарске којим је прогласио неуставном такозвану Истанбулску конвенцију и благосиљамо да се у храмовима и манастирима БПЦ-БП у Бугарској и иностранству у данима Богородичиног поста упућују благодарствене молитве Свемилосрдном Богу кад се буде читао молебни канон Пресветој Богородици за добро бугарског народа.“(овде:).                 

Дакле, Бугарска је одбила да се потчини антихистовској Истамбулској конвенцији, која ће имати разорно дејство на свако друштво које је прихвати. О чему је реч?

ШТА ЈЕ АНТИХРИСТОВСКА КОНВЕНЦИЈА?

Овако су писали Хрвати, који су против овог злочиначког документа имали велике демонстрације: “Истамбулска конвенција, најкраће речено, редефинира појам жене и битно га проширује.
Слично као што легализација „истосполног брака“ значи редефиницију брака и проширење појма брака (укидањем ограничења да особе које склапају брак морају бити супротнога спола), а у перспективи разводњавање и деконструирање те институције.
Досад се, како у уобичајеном, лаичком схваћању тако и у законодавству, под женом разумијевала одрасла (пунољетна) особа женскога спола. Истанбулска конвенција из схваћања појма жене уклања ограничавајуће одреднице како доби тако и спола, чиме се дакле појам жене битно проширује, и чиме се битно одступа од досадашњег схваћања жене. Тако по Истанбулској конвенцији жена може бити не само одрасла (пунољетна) особа, него и људско новорођенче, и предпубертетско људско биће итд., посве једнако као и одрасла особа. Надаље, с обзиром на то да Истанбулска конвенција оперира стриктно концептом рода (а не спола), и да жену у цијелости одређује родом (а нимало сполом), спол такођер више није ограничавајући – жена може бити и (одрасла или не-одрасла) особа мушкога спола. Истанбулска конвенција нашироко објашњава што је то род, читав концепт жене темељи управо у роду (а нимало у сполу), а залаже се за борбу против родних стереотипа, дакле против управо онога на чему она сама утемељује концепт жене. Истанбулска конвенција сва се темељи у роду, али – противно привиду – нипошто зато да га учврсти, нити да га етаблира, нити да га институционализира, него управо супротно: зато да га релативизира, разлабави, разводни, расклима, деконструира и у коначници поништи и збрише. Провођење одредби Истанбулске конвенције у пракси у перспективи значи нестанак жене испрва као категорије, а затим и као бића.“ (овде:)     

Православна Бугарска је устала против овог лудила, предвођена својом Светом Црквом. И успела је да заустави лудило.        

У СРБИЈИ – МУК                     

И опет се потврдило да је Бугарска Црква најправовернија на Балкану: 1998.  напустили су Светски савет цркава, 2016. одбацили одлуке екуменистичког скупа на Криту, а сада молитвено и проповеђу одбранили свој народ од срамних лажи „џендер теорије“ и радикалног феминизма.

А шта је било код нас?              

Код нас је, без икаквог отпора, лудило озакоњено. (овде:). Не би никог из врха Цркве да каже реч у одбрану Богом откривене истине о мушкарцу и жени и да поклинке народ да се супротстави разарању породичних вредности друштва. Што рече Његош: “Ми смо Срби народ најнесретњи“.

Тако се, авај, поново потврдило оно на шта је потписник ових редова већ 2015. године указао, поредећи духовно стање БПЦ  и СПЦ  (овде: ) 

УЧЕЊЕ ЦРКВЕ ПРЕБИВА ВЕЧНО        

Епископ диоклијски Калист (Вер), православни Енглез, пише: "Мушкарац и жена не могу заменити места попут шалтера, или идентичних машина. Разлика између њих... досеже много дубље од физичког чина настављања врсте. Сексуалност људских бића није случајност, већ они њен утицај осећају у самој суштини и најдубљем тајинству својих бића. За разлику од диференцијације између Јевреја и Јелина, или између робова и слободних - која представља одраз човековог палог стања и одређена је друштвеном конвенцијом, а не природом - диференцијација између мушкарца и жене представља један од аспеката природног човековог стања пре Пада. Живот благодати у Цркви није условљен друштвеним конвенцијама нити условима проистеклим из Пада, али се покорава природном поретку, односно првобитној природи какву је створио Бог. Према томе, разлика између мушкараца и жена није укинута у Цркви."

Истамбулска конвенција непосредно се, антихристовски, противи ономе што је Бог дао као устројство света. Дужност је сваког православног хришћанина, а поготово епископа и свештеника, да о овоме сведочи. Још једном, хвала Бугарској Цркви и православном бугарском народу који су смогли снаге да исповеде Христа и Његов закон у антихришћанском беспоретку тзв. Европске уније.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 06 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 7 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ВАНРЕДНА ВЕСТ:

ПОЖАР У КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОЈ ЛАВРИ

Још једна мучна вест са мученичког тла Украјине - избио је пожар у Кијево - Печерској Лаври, једној од највећих светиња Православља (овде:). После свих догађања око давања аутокефалије расколничким структурама и перманентног насртаја на светиње Московске патријаршије, основано је сумњати да је пожар подметнут. Ватра је, срећом, угашена.

У тренуцима кад непријатељи ратују против канонске Цркве, предвођени новим Јудом, цариградским јеретиком Вартоломејем, сви смо дужни да се молимо Богу за нашу драгу браћу и сестре у Кијеву и свуда где страдају.

 

 

 

 

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.