header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Лицемерје тајног агента у мантији Штампај Е-пошта
субота, 08 септембар 2018
           Пре седам дана, у суботу 1. септембра т.г., владика Атанасије је успео коначно да на Литургији, на којој он служи у манастиру Милешеви, сакупи више од десетак верника. Разлог томе је био састанак са вероучитељима Епархије милешевске.

 Литургија је била, као и свака на којој служи, зачињена досадном и веома дугом "надахнутом" беседом (које је у стању да изговара све док не почне да се трезни). Преосвећени владика је осетио за потребу да се осврне и на "лажне оптужбе од стране клеветника које су имале за циљ да трују умове и срца људи". Даље је Ракита измислио, како он каже, да је многима засметало то, што је био близак са блаженопочившим патријархом Павлом. Још је и додао, да је било много корисно што је ту од њега примао епитимије (само није рекао због чега), јер сви добро знамо да је то било због претеране употребе алкохола, као и осталих порока).

Љута ракија, шљивовица, омиљена и животна дисциплина владике Атанасија, било је највећи разлог његовог 15-о годишњег боравка у патријаршији, јер због својих порока није могао добити ни једну епархију на руковођење. И баш због тога је најдужи са стажом викарни владика у историји СПЦ. Америма је, као и осталим западним силама, тако стање ствари и одговарало. Имали су свог човека у самоме врху наше Цркве, на избору најбитнијих података и на месту где се одлучује и кроји судбина. Својом субверзивном вишегодишњом делатношћу, Атанасије Ракита је превазишао чак и осведоченог издајника Саву Јањића.

У свом говору, а што се све може видети и прочитати на званичном сајту епархије милешевске, Атанасије Ракита ни једног момента не одговара на силне оптужбе изговорене против њега, као што су његова жена и деца, прекомерна употреба алкохола, напад на актуелног владику милешевског господина Филарета, слање новца и стављање на платни списак своје жене и њеног брата, као ни сарадња са западним службама.

Своје лицемерно понашање и наступе, владика Атанасије је конкретно поновио у уторак 4. септембра ове године, када је посетио цркву Сретења Господњег на Ранче Пољу на Јабуци (то је она црква у оронулом стању, о којој смо и ми и новинари писали пре 20-ак дана, а коју владика не би никад ни посетио да га нисмо јавно питали што је тако стање са светим храмом - овде:).

Још и ово да додамо: пошто се на Литургијама, које обично служи Ракита  недељом у манастиру Милешева не сакупи више од 3-4 верника, а било је случајева, што се да видети и на званичном сајту епархије милешевске, да не буде нико, владика Атанасије се досетио, па је радницима на манастирској економији увео радну обавезу - присуство на Архијерејској литургији под предводитељством Преосвећеног владике Атанасија Раките. И тако имамо случај да број верника премаши и десет и то у случају када три раднице доведу своје мужеве и децу.

Тријезни владико, да ли те је имало срамота???

 

Идентитет аутора чланака познат Уредништву

Последњи пут ажурирано ( субота, 08 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 46 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.